Golija je najpoznatija po šumskom bogatstvu, ali i po izvorima, potocima i rečicama. Izubra niz njene padine formira prelepe vodopade koje najčešće posećuju planinari.
Obrušavajući se sa nekoliko desetina metara voda pokazuje moć prirode, a nestvarna igra Izubre i kamenja posmatrače ostavljaju bez daha zbog čega je i svrstavaju u golijske bisere. Skriveni su u gustoj bukovoj šumi, a do njih uskim planinskim stazama treba i više od sat vremena hoda.
e posećuju planinari.
Obrušavajući se sa nekoliko desetina metara voda pokazuje moć prirode, a nestvarna igra Izubre i kamenja posmatrače ostavljaju bez daha zbog čega je i svrstavaju u golijske bisere. Skriveni su u gustoj bukovoj šumi, a do njih uskim planinskim stazama treba i više od sat vremena hoda.Pripremila Silvija Pašajlić
„Vodopadi su neprevaziđeni. To je nešto najlepše“, oduševljena je Slavica Petrović, planinarka iz Valjeva.
„Prelepo je, prvi put ovde dolazimo. Nisu Nijagarini vodopadi, ali su prelepi“, kaže Jovan Sipić, planinar iz Valjeva.
„Planinarimo po celoj Srbiji, bili smo i u Grčkoj i svuda. Volimo prirodu i ovde nam je mnogo lepo“, tvrdi Milutin Tasić, planinar iz Požege.
Nisu samo vodopadi ono što ljubitelje prirode mami na Goliju. Visove ogromne planine pogledom se mogu dotaći sa vidikovaca, koje zarad lepote pejzaža osvajaju planinari. A da se bolje snađu, po planinarskim propisima, u ivanjičkom kraju obeleženo je oko 250 kilometara staza, najviše na Goliji.
„Dogovorio sam se sa turističkom organizacijom da povežemo sva lepa mesta i sva bitna mesta na teritoriji opštine Ivanjica. I naravno da je jako dobro kad je staza obeležena i za planinare i za goste. Turistima je to nešto što puno znači da ne mogu da zalutaju i da tačno znaju kuda idu“, naglašava Aleksandar Marković iz planinarskog društva „Golija“ iz Ivanjice.
U svako godišnje doba Goliju vredi upoznati. Najlepša je u proleće i leto, kada se ucvetaju proplanci i voće počinje da zri. Znatiželjne i željne odmora u blagodarju prirode, na hiljadu i sto metara nadmorske visine dočekuju stari, ali i novi domaćini.
„Došli smo u ovaj kraj, kupili imanje i zaljubili se u ovaj kraj i želimo da podelimo sa turistima ove lepote Golije i našeg sela Čečina. Želimo da uključimo naše komšije u naš projekat kroz spremanje hrane, kroz pružanje usluga turistima“, kaže Đorđe Avramović iz Ivanjice.
Uz prirodu i domaću hranu, ponudu u rezervatu biosfere i parku prirode dopunjavaju srednjovekovni manastiri i brojni drugi lokaliteti vredni pažnje.