– To je velika životna tranzicija za sve i deca nisu spremna da dožive velike promene i neizvesnost koju ta situacija donosi – kaže za Telegraf psiholog Marija Ristić
Razvodi su postali sve češća pojava u društvu, a psiholozi tvrde da oni za celu porodicu predstavljaju jedan od najvećih stresova. Ovu situaciju teško podnose i roditelji, ali i deca koja neretko osećaju krivicu zbog novonastalih okolnosti.
– U zavisnosti od toga kako se roditelji postave i koliko su zreli, zavisiće i traume koje će dete doživeti i posledice koje će razdvajanje porodice ostaviti na njega – kaže za Telegraf psiholog Marija Ristić.
Kako navodi posledice razvoda na decu su često različite.
– Deca se često osećaju zbunjeno i krivim tokom rastave roditelja. To je velika životna tranzicija za sve i oni nisu spremni da dožive promene i neizvesnost koje ta situacija donosi – kaže psiholog.
Kako navodi Ristić, psihoterapeutska praksa pokazuje da uglavnom deca razvedenih roditelja imaju iste želje.
1. Deca hoće da njihovi roditelji sarađuju
– Žele da njihovi roditelji mogu da budu na istom mestu, u isto vreme bez sukoba, izbegavanja ili ljutnje. Očekuju da njihovi roditelji i dalje sede zajedno na događajima, da navijaju za njih sa iste tribine, da poziraju sa njima za fotografije i da zajedno proslavljaju njihove uspehe – navodi psiholog.
Ona kaže da je većini dece razvedenih roditelja stresno ako se tata i mama nađu na istom mestu i gledaju se sa prezirom ili sede odvojeno na priredbama.
– Oni čak u tim situacijama imaju i somatske reakcije. Boli ih stomak, zbunjeni su, ne znaju kom roditelju na kraju dešavanja prvo da priđu…Imaju osećaj krivice i odgovornosti za to kako će se roditelji osetiti – objašnjava psiholog.
2. Žele da njihovi roditelji komuniciraju sa poštovanjem
– Oni imaju potrebu da se njihovi roditelji ponašaju kao odrasle osobe, da kontrolišu emocije i ponašanja i prestanu da se međusobno svađaju i kritikuju pred njima – navodi Ristić.
Ona ističe da nije redak slučaj da roditelji koji su se razveli decu koriste za međusobnu komunikaciju, tako što preko njih šalju poruke jedno drugom.
– To je potpuno pogrešno. Dete oseća njihovu uznemirenost i netrpeljivost i često će biti u situaciji da se oseti loše, jer može da pomisli da je ono uzrok njihovog neslaganja. Deca na terapiji često kažu da bi volela kada bi mogla da stave roditelje u tu ulogu da se nađu u sredini i da se od njih očekuje da posreduju između dvoje odraslih ljudi – kaže psiholog.
Ona navodi da ovakva ponašanja roditelja ostavljaju dugoročne posledice na decu sa kojima se bore čitavog života kao što su nesigurnost i nisko samopoštovanje.
3. Da roditelji i dalje zajedno učestvuju u njihovom vaspitanju
– Oni žele da njihovi najbolji interesi budu u fokusu roditelja. Ukoliko se odnos roditelja u braku zasniva na stalnim konfliktima i trzavicama često ćete čuti i od dece da je bolje da se razvedu – navodi Ristić.
Kako je objasnila deca osećaju kada su ona izgovor za ostajanje u lošem braku i ne žele da budu razlog trpljenja roditelja.
– Jedino što je deci važno jeste da roditeljima budu prioritet i da oni sarađuju u njihovom vaspitanju, bilo da su razvedeni ili u braku. Roditelji često govore deci da su oni njihov prioritet broj jedan, ali njihovi postupci to ne pokazuju. Ovo može učiniti da se deca osećaju nesigurno i nevoljeno -objasnila je Ristić.
Ona dodaje da neki roditelji često identifikuju odnos sa detetom sa odnosom sa bivšim partnerom i ističe da to nije dobro.
– Ponekada se roditelji ponašaju prema deci u donosu na osećanja koja imaju prema bivšem partneru. Identifikuju te odnose što je potpuno pogrešno. Deci je potrebno da i jedan i drugi roditelj budu zreli i odgovorni prema njima i kada su zajedno i kada su rastavljeni – ističe ona.
4. Deca žele da se njihovi roditelji budu srećni
– Deca očekuju i kada to ne verbalizuju da njihovi roditelji preuzmu odgovornost za svoje živote. Mnogi se “zaglave” u svom bolu ili ga potiskuju i ne rade na tome da otpuste negativne emocije. Neretko roditelj koji je povređen od deteta očekuje utehu čime mu na nejaka pleća nameće veliku odgovornost i teret, umesto da o tome razgovaraju sa nekim stručnim licem ili prijateljem – navodi psiholog.
Ristić ističe da deca osećaju i raspoloženja svojih roditelja, njihove emocionalne, društvene i finansijske borbe.
– Deca žele da se igraju, zabavljaju i kreiraju lepe uspomene sa svojim roditeljima, bez obzira da li su oni skupa ili razvedeni. Kada razvedeni roditelji pristanu da komuniciraju, sarađuju i obavežu se da će im najbolji interesi dece biti na prvom mestu u svakoj prilici, to deci pokazuje da su zaista važna – ističe sagovornica Telegrafa.
Ona navodi da će deca tada razvod podneti mnogo bolje, shvatiće da to nije “kraj sveta”, već redefinisanje veze njihovih roditelja.
– Roditelji i u toj situaciji imaju priliku da kreiraju nešto novo i zdravo, umesto da svima nameću svoj “prtljag” pun anksioznosti, stresa, besa i niskog samopoštovanja. Razdvojeni roditelji treba da daju sebi priliku da se oporave od slomljenog srca i razočaranja, nauče da upravljaju stresom i kontrolišu svoje emocije. Čineći to, daju deci svojim primerom kapacitet za sreću i povezanost -poručuje Ristić.