Nadežda Petrović rođena je u Čačku 12. oktobra 1873. godine u veoma uglednoj porodici. Deda joj je bio bogati trgovac, Hadži Maksim Petrović, otac Dimitrije Mita Petrović, narodni poslanik, istoričar, ljubitelj i poznavalac umetnosti. Majka Mileva, učiteljica, sestričina Svetozara Miletića. U takvoj kući, koja je bila stecište inteligenicije, umetnika i političara, nije ni čudo da je talenat najstarije kćerke Nadežde bio podržavan i praćen sa ponosom i poverenjem.
Školovala se u Minhenu, a kao evropski obrazovani slikar putuvala je po Evropi gde jedno vreme boravi i u prestonici umetnosti, Parizu. I zato se u njenom stvaralaštvu mogu pronaći uticaji secesije, impresionizma, fovizma koje je na jedinstven način uspela da prilagodi domaćoj patrijarhalnoj sredini.
Pored toga što je bila slikarka, Nadežda se aktivno bavila i pitanjima ženske emancipacije pa je bila jedan od osnivača Kola srpskih sestara. Kao veliki patriota, nekoliko godina nije skidala beli mantil bolničarke učestvujući u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.
Iako je tada više zbrinjavala ranjenike, nekim čudom je uspevala i da slika, pa iz tog perioda nastaju slike Vezirov most, tri pejzaža Prizrena, Gračanica u više mahova i Kosovo polje, nekoliko portreta ratnika.
Umrla je od tifusa u valjevskoj bolnici 3. aprila 1915. godine.
Slikarstvo Nadežde Petrović, najznačajnije naše umetnice s početka veka, uvodi srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene, užareno crvene boje i njoj komplementarna, zelena.
Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gde se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja. Snažni potezi četkice i široki i gusti, pastuozni namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu.
U njenom rodnom gradu Čačku, ispred Gimnazije, stoji Meštrovićev spomenik ovoj jedinstvenoj i po svemu neprevaziđenoj slikarki.
Čačanski novinar Ljubiša Ćirković uradio je film o porodici Petrović. Tokom rada na filmu došao je do podatka u kojoj kući je rodjena slavna slikarka. O tome više čitatje na OVOM LINKU.
Izvršni savet Uneska usvojio je preporuku za Generalnu konferenciju te organizacije o godišnjicama, među kojima je i obeležavanje 150. godišnjice rođenja srpske slikarke Nadežde Petrović.
„Srbija je zahvalna što je, na osnovu njenog predloga, Izvršni savet odlučio da preporuči Generalnoj konferenciji Uneska da prihvati 150 godina od rođenja slikarke i aktivistkinje Nadežde Petrović kao godišnjicu čije će obeležavanje biti povezano sa Uneskom 2022/2023. godine”, izjavila je ambasadorka Srbije pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili.
Osnova projekta proslave 150. godišnjice rođenja Nadežde Petrović jeste podsticanje saradnje između zemalja kroz podršku umetnika i aktivista, kao načina za promociju univerzalnog poštovanja pravde, ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i za negu kulturne raznolikosti i izgradnju mira.
Takođe, fokus je na predstavljanju i valorizaciji umetničkog doprinosa velike srpske slikarke, kao i njenog aktivizma, humanitarnog rada i borbe za ženska prava u društvu s kraja 19. i početka 20. veka.
Srbija je predložila obeležavanje 150. godišnjice rođenja slikarke i aktivistkinje Nadežde Petrović za proslavu godišnjica Uneska 2022/2023. godine, uz podršku Bosne i Hercegovine, Slovenije i Francuske, navodi se u saopštenju.