Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Za ovaj praznik vezuju se mnogi običaji. Šta predstavlja badnjak, kakvu simboliku ima česnica i šta donosi novčić onome ko ga pronađe, ali i šta znači mir u poruci “Mir Božji, Hristos se rodi”?
Sveštenik Branislav Kedžić, profesor Bogoslovije Svetog Save, kaže za RTS da je Božić praznik telesnog rođenja Isusa Hrista, dolazak sina Božjeg na svet.
“To je blaženi i krajnji cilj svega što je stvoreno. To je spasenje čitave tvari, čitave tvorevine, ne samo iskupljenje čoveka. Čovek jeste zgrešio još od praoca Adama, međutim, bilo je potrebno da dođe spasitelj sveta, da dođe sin Božji, da Bog postane čovek – kako je to kasnije ponavljano – da je Bog postao čovek da bi čovek postao Bog”, ističe Kedžić.
Navodi da se Božić slavi najpre liturgijski, služeći svetu liturgiju i to ne samo na današnji dan, već proslavljajući ga i pre samog praznika i nakon praznika.
“To je prvi i osnovni način kako mi praznujemo sve praznike u našem hrišćanskom kalendaru. Odlazimo svi na liturgiju i upravo se pričešćujemo telom i krvlju našeg spasitelja Isusa Hrista”, dodaje Kedžić.
Ističe da nakon rođenja spasitelja božanska i čovečanska priroda stupaju u jedan novi odnos – ponovo uspostavljene ljubavi. “Ono što je Gospod propovedao – da se ta ljubav širi ne samo prema njemu, već prema svakom čoveku”, naglašava Kedžić.
Na pitanje šta predstavlja badnjak i kakav je njegov značaj, sveštenik kaže da kada pogledamo ikonu Vitlejemske pećine videćemo mir, spokoj, radost, toplinu. Ističe da je značenje badnjaka za Božić višeznačno i da postoje mnoga tumačenja.
“Možemo se poslužiti onim koji će nam doneti upravo mir i spokoj, a to je da toplina drveta koje se zapali i svetlost koju nam daje upravo predstavlja tu toplinu mira Božjeg koju je Hristos doneo ovde na svet. Upravo zapaljeno drvo badnjak jeste ta toplina koju nam Hristos daje i u Vitlejemskoj pećini, ali i u svakom našem domu”, navodi sveštenik.
Naglašava da postoje i druga tumačenja drveta badnjaka i to jeste i učešće čitave tvorevine.
“Da je čovek prizvan da spase čitavu tvorevinu, jer kada je stvoren, upravo mu je dato u zadatak da čitavu tvorevinu uznesu tvorcu. I upravo u svakom našem proslavljanju, ne samo Božića, već i drugih praznika, koriste se određeni motivi iz prirode gde ih čovek unosi i bogoslužbeno i u svoje domove – drveće, grančice”, navodi Kedžić.
Božiću prethodi 40-dnevni post, a Kedžić ističe da danas treba da se okrepimo, ali da imamo na umu one koji nemaju i da im pomognemo.
“Jedan veliki teolog je rekao da je post škola pokajanja, da se mi tokom posta tudimo da se preumijemo, da se pokajemo, da živimo jednim drugim načinom života i da se taj post uvek u najvećoj meri tiče našeg duhovnog posta. Naravno, nakon telesnog posta koji ide zajedno sa duhovnim ovih 40 dana, mi ćemo se danas telesno okrepiti”, kaže Kedžić.
Ističe da trpeza za Božić ne treba da bude bogata i obilna, već treba da imamo na umu onaj duhovni post. Iz te škole je, napominje, trebalo nešto i da naučimo.
“Trebalo je naučiti da uvek pomažemo i da taj način i telesni post bude podsticaj za pomaganje onima koji možda tog dana nemaju mogućnost da se okrepe”, dodaje on.
Navodi da kada se poslužimo treba uvek da pogledamo da li oni koji su pored nas imaju da se posluže.
“To je poenta našeg preumljenja nakon 40 dana posta i da se potrudimo da tog dana svi imamo u izobilju”, rekao je Kedžić.
Govoreći o tome kakvu simboliku ima česnica i šta donosi novčić onome ko ga pronađe, Kedžić kaže da u molitvi kada se obraćamo govorimo da se hleb naš nasušni dâ danas.
“Taj hleb nasušni prvenstveno predstavlja nasušni hleb Isusa Hrista koji mi u liturgiji prinosimo u vidu darova nasušnih – hleba i vina. Iz toga proizašli su i darovi nasušni koje mi koristimo svakodnevno, a to je hleb. On se pojavljuje u velikom boju praznovanja, između ostalih i krsne slave”, kaže Kedžić.
Ističe da se danas mesi česnica, a da je poenta tog novčića koji se stavlja u hleb prepoznavanje zajednice da je nekom potrebna pomoć i upravo onaj ko pronađe taj novčić treba da simboliše onoga kome nešto treba.
“Prirodno bi bilo da onaj ko pronađe taj novčić prepozna onoga kome je možda taj novčić potrebniji pa da na taj način izrazi tu želju zajednice da nekome pomogne”, dodaje Kedžić.
Naglašava da su ti motivi darivanja česti pred Božić i da su mu prethodili praznici Detinjci, Materice i Oci.
“Oni nas podsećaju na toplinu porodičnog doma, ali su takođe prožeti darivanjem. Međutim, to darivanje ne treba da ostane u krugu porodice”, rekao je Kedžić.
Objasnio je i zašto se obično dele neki odevni predmeti – čarape, pidžama: Oni simbolišu toplinu porodičnog doma.
“Ali treba i da nas podsete da neko drugi možda nema tu toplinu porodičnog doma, da nešto izostaje i da upravo mi treba da podelimo sa njima”, poručuje Kedžić.
Ističe da se danas mnogo govori o distanci, fizičkoj distanci pre svega, ali da treba da obratimo pažnju na duhovnu distancu.
“Možda je pitanje kakva je bila naša distanca koja se tiče onog duhovnog odnosa međusobnog i da je možda tu nešto zafalilo, da smo previše duhovno bili udaljeni jedni od drugih, a da je sada ovo jedna opomena budući da se jedni od drugih sada moramo sklanjati, da upravo porazmislimo i o toj našoj duhovnoj distanci koju smo samo prouzrokovali”, kaže Kedžić.
Ističe da je to bila i poruka u poslanici patrijarha Porfirija.
“Da pogledamo jedni duge, da pogledamo našeg bližnjeg, a ne da budemo opterećeni pukim individualizmom. Svi negde jurimo, žurimo za ličnim uspehom i u tom ličnom uspehu ako nema onoga ko je naš brat, naš bližnji, onda to i nije uspeh”, naglašava Kedžić.
Ističe da ovaj praznik treba da nas podseti da čovek ne može da dobije svoje spasenje i večni život bez spasitelja sveta – Isusa Hrista.
“To treba da bude nama na umu svakog dana, naša molitva koju ćemo danas pojačati, otići u hram, treba da nas podstakne da tako bude čitave godine. Atmosfera porodice koja je danas i te kako izražena u nekim simbolima porodičnog okupljanja, ručka, razgovora o nekim bitnim životnim temama, ne treba da se zaustavi samo u današnjem danu. Tokom čitave godine naš svakodnevni život treba da bude prožet molitvom, razgovorima i brigom o porodici i brigom o svojim bližnjima”, poručuje Kedžić.
Kaže da postoji izreka u našem narodu – bez nevolje nema bogomolje, ali da ona nikako nije dobra za pravoslavnog hrišćanina.
“Stoga u svakoj sitauciji, bilo da se nalazimo u teškoj ili radosnoj životnoj situaciji, nikada ne treba da zaboravimo Boga, već uvek treba da mu se okrećemo i da blagodarimo”, kaže Kedžić.
Poručuje i da je mir osnovna poruka Božića.
“‘Mir Božji, Hristos se rodi’ govorimo jedni drugima. Treba da znamo da je reč mir koju izgovaramo, Hristos sam doneo na današnji dan, ona ne znači samo mir ili spokoj, već ta jevrejska reč, kada se prevodi, može označavati i celovitost bića, a to jeste da je Hristos svojim dolaskom upravo učinio čoveka savršenim i pokazao šta je savršeni čovek i da mir u stvari pokazuje ispunjenost i celovitost našeg bića”, zaključio je Kedžić.