Kako iz Brisela stižu pohvale Srbiji zbog ispunjavanja novih uslova za članstvo naše zemlje u EU, tako susedna Hrvatska sve više pokazuje znakove nervoze. Zagreb već ističe dugačku listu zahteva na našem evropskom putu, a samo jedan od njih je predlog Hrvatske akademije nauka i umetnosti (HAZU) upućen Vladi da kao jedan od uslova za pristupanje Srbije EU zatraži da zvanični Beograd, kako navode, “javno i nedvosmisleno prizna hrvatski jezik kao poseban i nezavisan standardni jezik i jedan od službenih jezika EU”.
Tu se Hrvati ne zaustavljaju, pa im sada smeta i projekat izgradnje aerodroma u Trebinju, koji su najavili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
Naravno, sve vreme iz Hrvatske se konstantno čuju optužbe za “velikosrpski nacionalizam i ekspanzionizam”, dok oni istovremeno ne samo da, priznanjem lažne države Kosovo, ne poštuju teritorijalni integritet Srbije, nego čak i naoružavaju snage ove kvazidržave.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je ucene iz Zagreba protumačio kao strah Hrvatske od jačanja Srbije i poručio da će zbog toga predsednika Vučića nastaviti da napadaju na svakom planu. On je dodao da postoji “organizovana kampanja hrvatske države i svih slojeva hrvatskog društva protiv Srbije i Vučića iz straha da će izgubiti regionalni primat”.
– Što se mene tiče, neka nam stave veto na članstvo u EU. Ako treba da uđemo u EU da bismo lečili hrvatske komplekse, hvala, ali nema potrebe – kazao je Vulin.
Politički analitičar Branko Radun za 24sedam kaže da su Hrvati odavno obećali da će na svakom koraku ucenjivati Srbiju, tako da poruke koje dolaze iz Zagreba nisu ništa neobično. Ono što je neshvatljivo, kako kaže, jeste odnos nekih srpskih političara koji to nisu videli.
– Treba priznati da su predstavnici nekadašnje vlasti, na prvom mestu Boris Tadić, davali neke besmislene izjave kako Srbija i Hrvatska treba zajedno da uđu u EU. Zapravo, tada je postojala šansa koju Srbija nije iskoristila da izvrši pritisak na Hrvatsku po pitanju prava Srba, povratka njihove imovine i zločina nad našim narodom. Hrvati su tada glumili dobrosusedske odnose i obećavali da neće ucenjivati našu zemlju prilikom ulaska u EU. U to su samo naivni mogli da veruju. Naravno, čim je Hrvatska postala članica Unije, tog trenutka su “promenili ploču” i zaboravili na sve što su obećavali. Tada su i rekli da će nas ucenjivati na svakom koraku. Zato ne iznenađuju nedavne poruke iz Hrvatske. Mene iznenađuje zašto se neki tome čude. Ako su od 1941. do 1945. imali Jasenovac, pa onda 1995. godine proterali više stotina hiljada Srba, zašto nas sada iznenađuje što politički naslednici Starčevića, Pavelića ili Tuđmana žele da ucenjuju Srbiju? Kakav je njihov odnos prema našem narodu najbolje se vidi svake godine prilikom proslave zločinačke akcije Oluja – rekao je on.
Analitičar ističe je to kontinuitet hrvatske politike i elita, te da nije bitno koja je stranka na vlasti.
– Bio to Milanović, Josipović, Tuđman ili komunisti iz MASPOK-a, politika Hrvatske je ista. Problem je što naša elita nema jasnu svest o tome: dok bi jedni da ponovo grade Jugoslaviju, drugi bi da im se ulizuju itd. S druge strane, u Hrvatskoj postoji konsenzus svih političara i intelektualaca oko antisrpskog stava – kazao je on.
Radun smatra da postoji nekoliko faktora koji su doveli do takvog stava u Hrvatskoj i kompleksa u odnosu na Srbiju.
– Treba pogledati samo Jasenovac. To je neka unutrašnja patologija kod onih koji su nastali od pokatoličenih Srba. Zbog toga tamo postoji kompleks u odnosu na Srbiju, ma koliko ona bila slaba ili jaka. “Otac hrvatske nacije” Ante Starčević je o Srbima govorio kao o “nižoj rasi” još u 19. veku. Radi se, dakle, o stavu starom par stotina godina. Pri tome, Starčević je tu teoriju samo formulisao, a ona je bila prihvaćena u širim narodnim slojevima. Tu je, naravno, i katolički faktor koji je radio na tome da se genocid nad pravoslavnim Srbima legitimiše time što će se svetoslavlje i pravoslavlje proglasiti nekim paganizmom koji nema veze sa hrišćanstvom. Pored toga, bio je prisutan i germanski faktor koji je Srbiju video kao prepreku njihovim interesima na Balkanu. Oni su, zbog svojih geopolitičkih interesa, podstrekivali antisrpsku histeriju među Hrvatima – rekao je on.
Analitičar dodaje da antisrpski stav u Hrvatskoj raste kada je Srbija jača i uspešnija, te da se na svaki uspeh naše zemlje i naroda tamo gleda negativno.
– Pogledajte samo rekcije na organizovanje skupa Pokreta nesvrstanih u Beogradu ili dolazak Angele Merkel u Beograd. Posebno su zanimljive reakcije na ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju. Mogla se videti ogromna lavina mržnje prema srpskom patrijarhu Porfiriju, koji je pri tome, dok je bio u Zagrebu, bio prihvaćen kao čovek pomirenja i tolerancije. I samo to što je učestvovao na ustoličenju mitropolita na Cetinju, što je sasvim normalna pojava u istoriji SPC, bila je dovoljna da bude meta napada svih faktora na političkoj sceni Hrvatske, od ekstremne levice do ekstremne desnice – kazao je on.
Radun zaključuje da hrvatski negativan stav nije uperen samo prema Srbiji, nego i prema srpskom narodu, crkvi, istoriji…
– Srpski problem je što ne vidimo sve ovo. Neki naši političari su išli u Zagreb i izvinjavali se Hrvatskoj koja je počinila genocid nad Srbima. Kako je neko mogao da se izvinjava kada se tamo desio Jasenovac? Da li je moguće pronaći nekog jevrejskog političara koji se izvinjava Nemcima? To je patologija. Moji jevrejski prijatelji s kojima sam pričao o tome to nisu mogli da shvate – rekao je analitičar.