Zadovoljavajuća cena i racionalno korišćenje, dva su osnovna razloga zbog kojih su građani u poslednje vreme masovno prelazili na pelet kao osnovni energent za grejanje domaćinstava tokom zime . Stručnjaci objašnjavaju da je nestašica peleta nastala zbog energentske krize koja je zahvatila Evropu , zaliha koje zbog toga prave proizvođači , kao i zbog izvoza na evropskio tržište otvoreno i za ovu vrstu proizvoda . Veća je potražnja, a i cena u svetu, pa je manje ovog energenta na domaćem tržištu.
Rukovanje uređajima , odnosno kotlarnicama na pelet je prilično jednostavno . Automatski je moguće podesiti temperaturu i količinu ovog energenta za tu temperaturu , kaže profesor Srećko Ćurčić , šef katedre za mehatroniku na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku . On se već dugo godina bavi istraživanjima u oblasti obnovljivih izvora energije kao što je otpadna poljoprivredna , drvna biomasa. Ističe dobar kvalitet domaćeg peleta.
Nestašica peleta oseća se i na stovarištima u Čačku . Ne samo da je dosta poskupeo, već ga i nema . Zvuči paradoksalno , cena je sada manje važna , samo da ga ima , kažu prodavci .
U ovom trenutku profesor Ćurčić ne može da kaže kada će se stabilizovati situacija na domaćem tržištu kada je reč o peletu . ističe da sve zavisi od tempa razvoja novih tehnologija koje zahtevaju odgovarajuće energije . On je razvioi svoju tehnologiju proizvodnje peleta i briketa od ostataka kupine i maline.
Za proizvodnju peleta potrebna su određena ulaganja u nabavku drobilice , a zatim i mašine za ovaj energent i druga neophodna oprema. Zato je važno da se uključe odgovarajući klasteri , udruženja ili da se donese sistemsko rešenje koji će omogućiti da se racionalno koriste svi raspoloživi resursi, naglašava između ostalog profesor Ćurčić .