Gojazni tinejdžeri u najvećem riziku od korone

Deca zaražena koronavirusom razvijaju sve teže kliničke slike, a u najvećem riziku su gojazni tinejdžeri. Doktorka Olivera Ostojić je u RTS ordinaciji objasnila koji su simptomi infekcije koronavirusom, kako kovid 19 razlikovati od gripa, kao i koji su protokoli lečenja dece.

Rukovodilac dečje kovid bolnice KBC “Dragiša Mišović” dr Olivera Ostojić kaže da u poslednjem talasu epidemije koronavirusa ima mnogo više dece sa težim simptomima bolesti.

“U ovom poslednjem talasu, od 18. avgusta, imamo ubedljivo najteže pedijatrijske pacijente, često sa upalom pluća, to je naročito slučaj kod gojazne dece starije od 15 godina. Imaju obostrane upale pluća, klinička slika im liči na odrasle pacijente”, kaže dr Ostojić.

Srećom, novorođenčad su kroz kovid prolazila jako lako, sa blago povišenom temperaturom i sa blagim respiratornim simptomima, što nije bilo očekivno. Doktorka ističe da su čak i deca koja boluju od astme ili nekih drugih hroničnih respiratornih oboljenja dobro reagovala na terapiju.

Ističe da su u povećanom riziku pre svega gojazna deca, zatim ona koja imaju dijabet, hematološko-onkološka oboljenja, neurološka oboljenja, i imunodeficijentna deca. Kako dr Ostojić napominje, gojazna deca su u najvećem riziku čak i bez pridružene bolesti.

Da je poslednji talas koronavirusa mnogo teži za decu, vidi se i na brojkama: za godinu i po dana, do poslednjeg talasa, doktorka kaže da su imali dvoje ili troje dece na respiratoru, koja su se oporavila. Poslednjih mesec dana, bilo ih je već troje.

“Ovaj talas je mnogo ozbiljniji, pojavljuju se i najteži pacijenti. Imali smo troje dece na respiratoru za mesec dana. Delta soj je ipak agresivniji za decu”, istakla je dr Ostojić.

Doktorka Olivera Ostojić ističe da, za razliku od gripa, koronavirus kreće u napad diskretnije, dok kod gripa imamo nagli početak bolesti. Temperatura je prvih dana obično blago povišena, zatim se javljaju glavobolja, bol u mišićima, zglobovima, opšta slabost, i onda se kreće u ispitivanje.

“To su blagi simptomi koji se za par dana razvijaju ili, pak, stanu na tom nivou. Imamo ogroman procenat dece koji prođe kroz kovid 19 kao da imaju blag ili srednje teški oblik gripa”, kaže dr Ostojić.

Na pitanje da li je osip na koži karakteristika kovida 19, dr Ostojić kaže da se takvi osipi javljaju i kod bolesti kod dece koja su atopičari i imaju ekceme.

Gubitak čula mirisa i ukusa nije čest kod dece – u prvom i drugom talasu samo četiri odsto pacijenata je imalo taj specifičan simptom.

Doktorka ističe da je pad leukocita karakterističan i za decu i za odrasle.

“Kod odraslih je karakteristična i limfopenija, manjak limfocita, kod dece je to ređe. Kod dece u prvim danima nije povećan CRP kao što može da bude kod odraslih”, navela je doktorka.

Kod dece nije bilo slučajeva tromboze i d-dimer nije standardna analiza koja se radi, već ako se dugo imala temperatura, ili ako je dete dobilo upalu pluća.

“I ako je povišen d-dimer, za decu to ne znači puno, ako je povećan dva do tri puta ni ne reagujemo, to ne znači da postoji tromb”, navela je doktorka.

Pre oko godinu dana pojavili su se slučajevi multisistemskog inflamatornog sindroma kod dece.

“On se javlja između četvrte i osme nedelje od blagosimptomatskog ili asimptomatskog kovida. To je bila enigma, jer nismo ni znali da je dete preležalo kovid, a posle mesec dana je u teškom opštem stanju – ima povišenu temperaturu, iznemoglo je, malaksalo, kašlje. Kad uradite laboratoriju, vidite da je oštećeno i srce, pluća, bubrezi, jetra, svi parametri su izrazito poremećeni”, navodi doktorka.

To je, ističe, ozbiljno stanje koje zahteva izrazito pojačan tretman i lečenje u tercijarnoj ustanovi. Pojašnjava da ta deca nisu trenutno pozitivna, ali kada se uradi serološko ispitivanje, vidi se da su preležali koronu.

“To su bila zdrava deca i njihov imunosistem je preterano odreagovao na virus. To je najteže stanje u pedijatriji što se tiče kovida”, navela je doktorka i dodala da ih je bilo dvadesetak i da su se svi oporavili.

Ako dete koje je došlo u kovid ambulantu ima blago povišenu temperaturu, a nema druge simptome, leči se kod kuće. Međutim, ako krene kašalj i dete ima loš udah, mora da se uradi rendgen.

“Često se te vrste upale pluća slušalicama ne mogu čuti, a rendgen pokaže pravo stanje”, rekla je dr Ostojić ističući da se dešava da su promene na plućima obostrane i da je čak i više od 2/3 pluća ponekad zahvaćeno.

Napominje da se deci ne daje odmah antibiotik.

“Ako dete tri dana ima blago povišenu temperaturu i nije lošeg opšteg stanja, savetuje se mirovanje, ce i de vitamin, lekovi za obaranje temperature i izolacija. Ako se bolest ne razvija, dete će lepo reagvati i biće zdravo za pet do šest dana”, rekla je doktorka.

Napominje da je ovo era probiotika i da oni utiču na poboljšanje imuniteta i odbranu od virusa. “Ima smisla dati vitamine i betaglukane, cink, vitamine ce i de, ali uobičajeno je da nema posebne kovid nege”, navela je doktorka.

Napominje da je ovo era probiotika i da oni utiču na poboljšanje imuniteta i odbranu od virusa. “Ima smisla dati vitamine i betaglukane, cink, vitamine ce i de, ali uobičajeno je da nema posebne kovid nege”, navela je doktorka.

Kod lakših oblika kovida 19, koja nisu lečena bolnički, još mesec dana se ne dozvoljava pojačana fizička aktivnost.

Oni koji su ležali u bolnici, odnosno imali upalu pluća, trebalo bi da miruju tri do šest meseci, u zavisnosti od toga kako je izgledao oporavak.

“Oni nikako ne treba da treniraju, ali ne moraju ni strogo da miruju”, pojašnjava doktorka.

Doktorka Ostojić podseća da je “Fajzer” odobrio vakcinaciju dece starije od 12 godina.

“Udruženje pedijatara je dalo preporuku da se vakcinišu deca od 12 do 15 godina koja imaju hronične bolesti i rizične grupe, pre svih gojazna deca, ali i sva ostala”, navela je dr Ostojić.

Kada je u pitanju vakcinacija tom vakcinom, nema limita za decu stariju od 15 godina, svi treba da se vakcinišu.

#gojaznitinejdzeri, #koronavirus

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.