Za Srbiju nema nestašice gasa jer je „Gasprom” uvek bio pouzdan partner, a rezervi ima za celu grejnu sezonu, ističu iz „Srbijagasa“
Srbija ne kuburi sa, danas retkim energentom na evropskom tržištu i zbog toga neće biti ni promene cene gasa za domaćinstva. Od 1. oktobra će preko naše teritorije poteći prve količine gasa za Mađarsku kroz „Balkanski tok“ a podzemno skladište gasa „Banatski dvor” dovoljno je popunjeno za predstojeću zimu, kaže za „Politiku“ Dušan Bajatović, prvi čovek „Srbijagasa”
Evropa se uveliko sprema za zimu, rezerve gasa po skladištima su na istorijskim minimumima a ponegde, kao u Velikoj Britaniji, bankrotiralo je nekoliko snabdevača koji ne mogu da srede računicu ograničenih maloprodajnih cena i ekstremno visokih na spot tržištima berzi. Srbija je daleko od svih tih aktuelnih problema.
Domaćinstva mirna za zimu
– Ono što je još važnije to je da se cena gasa za domaćinstva neće menjati do kraja grejne sezone, dok će za velike potrošače biti komercijalna. „Srbijagasu” predstoji potpisivanje novog dugoročnog ugovora sa „Gaspromom”, ali se očekuje da taj ugovor bude cenovno fleksibilan zbog neravnomerne potrošnje gasa koju imamo tokom godine. Osim toga „Gasprom” je uvek bio pouzdan partner Srbije i nema razloga da tako ne bude i ubuduće – kaže Bajatović.
On dodaje da je siguran da „Gasprom” u svakom času može Evropu da snabde dovoljnim količinama plavog energenta. Skladišta gasa u Evropi su prazna i oni se boje za predstojeću zimu što zbog nestašica što zbog vrlo visokih cena, do čega su pre svega, navodi Bajatović, doveli iracionalni politički potezi, a ne racionalna ekonomska politika, jer kada nečega nema onda je najskuplje, a takva je sada situacija s gasom.
Kada je reč o jedinom srpskom podzemnom skladištu gasa „Banatskom dvoru” utisnuto je 440 miliona kubika, a ako bude trebalo ići će se i na dodatne količine, to će se tek videti, objašnjava on i još jednom napominje da je 1. oktobar važan jer postajemo tranzitna zemlja za Mađarsku.
Evropa je očekivala da će im umesto ruskog potrebe zadovoljiti američki tečni gas (LNG). Međutim, američki terminali nisu radili zbog nevremena a Azija nema dovoljne količine da snabde Evropu, pa se pokazalo da je „Gasprom” jedini koji može i ima dovoljne količine za isporuku.
Sve u prilog veće cene
Energetski analitičari kažu da postoji više razloga za povećanje cena, uključujući ograničene zalihe prirodnog gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, veće troškove za dozvole za emitovanje ugljendioksida u okviru borbe Evrope protiv klimatskih promena, a u nekim slučajevima i manje snabdevanje iz vetroelektrana.
Zalihe gasa u SAD su iscrpljene nizom događaja koji su u vezi sa vremenom. Niske temperature u Teksasu u februaru su povećale potražnju dok je led pokrio bušotine. Slični faktori su u igri u Evropi, gde su cene tokom leta bile na rekordnim nivoima, dok u Aziji kupci više nego ikad plaćaju isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) preko Pacifika umesto u Evropu.
Problem je u tome što gasa u Evropi trenutno nema u izobilju. Zalihe su na 75 odsto nivoa u ovo doba prošle godine, što je najniže od 2013, podvlači „Blumberg“. Treće, postoji problem i s obnovljivim izvorima energije, jer manje brzine vetra smanjuju količinu električne energije iz turbina.
Isto tako, proizvodnja prirodnog gasa već duže vreme je u padu u zemljama koje su najveći proizvođači – Norveškoj, Velikoj Britaniji i Holandiji.
U ove poslednje dve zemlje proizvodnja je opala za 75 i 65 odsto u odnosu na rekorde pre 20 godina, pišu svetski mediji. Iako na prvi pogled Evropa ima raznovrsnu proizvodnju električne energije, sa zdravim količinama gasa, uglja, hidro i nuklearnih kapaciteta, kao i značajnim udelom energije iz obnovljivih izvora, poput vetra i sunca, gas ipak u nekim od najvećih evropskih tržišta ima ključnu ulogu, ukazuje Blumberg.
A tek je jesen počela.