Od 1. septembra, posle skoro dve godine, ponovo će svi đaci biti u školskim klupama i časovi će trajati 45 minuta. Psihološkinja Ana Mirković kaže za RTS da su ushićeni i roditelji i deca, ali da sledi period neizvesnosti.
Ana Mirković kaže da stres zbog početka nove školske godine nije ništa novo.
“Polazak uvek donosi dozu neizvesnosti i pozitivnog stresa. Podjednako su ushićeni i roditelji i deca. Deca su adaptabilnija, to je fakat, navikla su da žive u svetu koji se brzo menja”, rekla je Mirkovićeva koja kaže da dolazi period velike neizvesnosti.
Ističe da se deca raduju novoj školskoj godini, “prividnoj normalnosti”, ali da mi ne znamo koliko će ta normalnost da traje.
“Sledi nam period neizvesnosti i potrebe za brzom adaptibilnošću. Moramo da se navikavamo. Roditelji treba da razgovaraju sa decom, najotvorenije, jer mi nemamo savet za ono što će se dešavati”, istakla je Mirkovićeva.
Dodaje da roditelji i deca, zajedno, treba da prevaziđu početak školske godine.
Na pitanje kako roditelji treba da se pripreme, Ana Mirković kaže da se nalaze u specifičnoj situaciji jer ima mnogo tema na koje nemaju odgovore i da je i onlajn nastava bila izazov za prosečnog srpskog roditelja.
“Roditelji treba da se oslobode stresa zbog neizvesnosti. U definiciji inteligencija je sposobnost adaptacije na novonastale uslove. Ovo je veliki test inteligencije za sve – roditelje, nastavnike i decu”, kaže psihološkinja.
Objašnjava da roditelji treba više da slušaju decu, a manje da ih osuđuju.
“Deca su radosnija, znatiželjnija, radoznalija. Uče nas da adaptacija može da bude izvor životne radosti, da ne mora svaka promena da donese dodatni životni stres. I te male radosti roditelje ‘bustuju’ i daju priliku da se osećaju da su više kompetentni”, kaže Mirkovićeva.
Govoreći o tome kako objasniti deci koja tek polaze u školu da moraju da nose maske, psihološkinja kaže da prvacima treba reći koga sve ova vrsta zaštite štiti – mame, tate, bake, deke, drugare, ali da maska za decu predstavlja stres.
“Maska je stresna, jer sa njom nema dovoljno kiseonika – deca se sporije fokusiraju, razmišljaju, teže im je da se sete odgovora. Stres je isti kao virus, što smo više izloženi, i imunitet na taj stres je veći”, kaže gošća Jutarnjeg programa.
Ističe da će polazak u školu biti teži deci koja kreću u nešto novo – prvi i peti razred osnovne, kao i prvi razred srednje škole i ističe važnost socijalne interakcije među decom kako bi se navikla na novine.
Na pitanje kako da se đaci vrate radnim navikama, prihološkinja kaže da je to na nastavnicima i školi – da decu nenasilno i empatično naviknu na standardne uslove edukacije.
Dodaje da su đaci brzo snašli na novi način učenja tokom koronavirusa, jer nemaju razvijeno kritičko promišljanje, kao i da je roditeljima bilo teže.
“I roditelji moraju da prihvate relnost da je ovo oročeno”, kaže Ana Mirković, koja zaključuje da roditelji sa ljubavlju, podrškom, empatijom, tolerancijom sa decom treba da pravaziđu ovaj period.