Predrag Bošković (61) iz sela Mušići kod Kosjerića, koji se od rođenja borio sa cerebralnom paralizom i koga je majka celog života nosila na leđima, preminuo je posle duge bolesti.
Priču o baki Olgi, Predragovoj majci, objavili smo u decembru 2019. godine. Šest decenija majčine noge bile su i njegove. Kako je sam govorio, Olga je živela dva života – svoj i njegov. Na majčinim leđima išao je u školu, kretao se po kući i dvorištu. Predraga je majka četiri godine nosila u školu, i zimi i leti.
Kako je govorio, “život je njen poklonila meni, podelila ga sa mnom”.
Posle teksta o njemu, javili su se humani ljudi sa idejom da pomognu Boškovićima. Stotine ljudi se javilo da pomogne, ali kako su govorili, njihova kuća je vredna i radna i oni ni u čemu ne oskudevaju.
Baka Olgu život nije mazio. Negovala je sina i kada je doživeo šlog, zbog čega mu je govor otežan, a potom i srčani udar. Život su provodili tiho, bez roptanja i nikada ne tražeći ništa ni od koga, okruženi ljubavlju i podrškom Olginog drugog sina i njegove porodice. I sami Kosjerci su se našli u čudu, shvativši da niko nije znao za njihovu borbu.
Onda je preko noći cela Srbija, zahvaljujući kućnom prijatelju, fotografu Branku Ostojiću, čula za majku koja svog odraslog sina svakog dana nosi do malene radionice u kojoj pravi predmete od drveta.
Kako nam je tada ispričala majka Olga, Predraga nisu dali na zanat, nego je od komšije koji je imao stolarsku radnju sve naučio, samo ga gledajući. Taj zanat mu se uvukao pod kožu.
Kuća im je prepuna komada nameštaja koje je Peđa napravio, jednom, levom, pokretnom rukom. Od grba Srbije, sastavljenog od hiljade šibica, flaša obloženih komadićima drveta, što je tehnika koju je Peđa sam smislio, sve do cele jedne komode, koju je sastavio kada još nije imao ni jednu jedinu alatku – samo reckasti kuhinjski nož.