Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu pre šest godina investitorima je omogućeno da zakupe državne parcele na 30 godina, uz obavezu da u roku od tri godine ulože najmanje 500.000 evra i zaposle nove radnike. Do sada je po tom osnovu potpisano 20 ugovora, a zbog neispunjenja obaveza raskinuto je šest. I to sa kompanijama “Jakuma”, “Mikrotri”, “Agronovakov”, “Andeks” i “Jajlafiliz” i vinarijom “Levač”.
Kada su odlučile da proizvode vino, sestre Aleksić iz Vranja grožđe su otkupljivale od kooperanata u Pčinjskom okrugu. Od pre tri godine podižu sopstvene zasade na zemljištu uzetom u zakup.
“Površina je 60 hektara, pri čemu je 20 hektara posađeno u proleće, a preostalih 20 smo sadnju završili 2019. Ovo je dugoročni zakup na 30 godina, gde smo pored ulaganja u vinograd i podizanja zasada imali obavezu da zaposlimo 13 novih radnika i investiramo u proizvodnju 500.000 evra mimo ulaganja u vinograd”, kaže Maja Aleksić Ilić, suvlasnica vinarije “Aleksić”.
Uz obavezu da u objekte i opremu uloži skoro četiri miliona evra i zaposli 12 radnika, farma svinja za uzgoj genetskog materijala u okolini Sombora dobila je u dugoročan zakup oko 400 hektara državnih oranica.
“U ovom trenutku smo potrošili više para nego što smo obećali, mnogo više radnika smo primili nego što smo obećali i naravno u zemljište nismo posadili kamile, nego žitarice da koristimo za naše gice”, kaže Ronald Holo, vlasnik farme svinja.
Kaže da su doneli najbolju genetiku u Srbiji, doveli stranog partnera koji je broj jedan u svetu i koji su jedina genetska kuća u Srbiji koja je došla da učestvuje kao partner u projektu.
Investicione planove do sada je ispunilo 14 kompanija. Šest ugovora o dugoročnom zakupu je raskinuto.
“Pored ministarstva postoje i četiri nezavisne revizorske kuće koje kontrolišu finansijske izveštaje, da li je došlo do realizacije investicije na licu mesta i te dve stvari kada se podudare u pozitivnom smislu smatra se da je investicija uspešno realizovana”, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Prema njegovim rečima, ukoliko bilo koja od tih institucija kaže da ovo nije u skladu sa biznis planom i odlukom Vlade, raskida se ugovor, vraća se zemljište u masu državnog poljoprivrednog zemljišta i mora da se nadoknadi šteta od strane investitora koji nije postupao u skladu sa svojim biznis planom.
U vreme donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu spekulisalo se da se menja zbog nemačkog “Tenisa”, koji je trebalo da otvori nekoliko farmi.
“Tenis je odložio svoju investiciju, neće biti realizacije. To zemljište je dato u zakup po godišnjem programu izdavanja u zakup i to u ovom trenutku nije tema zbog afričke kuge svinja i zaustavljanja svih investicija od strane Tenisa”, kaže Nedimović.
Iako u proteklih godinu dana nisu raspisivani konkursi, zahtevi za dugoročni zakup, kaže ministar, stalno pristižu iz svih krajeva zemlje.