U zemunskom naselju Busije u kojem uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske danas će biti održana centralna manifestacija – Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji “Oluja”.
Ova vojna akcija počela je 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu u kojoj je proterano 220.000 Srba, a skoro 2.000 je ubijeno.
Centralna manifestacija Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji “Oluja” održaće se u zemunskom naselju Busije. Obeležavanju ovog tragičnog događaja za Srpski narod prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rukovodstvo Republike Srpske.
“U naselju Busije odaćemo mo poštu poginulima i prisetiti se svih prognanih u najvećem etničkom čišćenju posle Drugog svetskog rata”, rekao je Vučić.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je da akcija “Oluja” predstavlja najveći ratni zločin u Evropi od završetka Drugog svetskog rata i samo završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske.
On je, između ostalog, rekao i da Hrvatska odbija da isplati zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju i naknadu štete za uništenu imovinu.
“Bez rešavanja imovinskih, stečenih, statusnih i drugih prava proteranih Srba i drugih oštećenih građana nije moguće govoriti o trajnom miru i pomirenju između Hrvatske i Srbije”, rekao je Linta.
Stefanović: Srbija danas glasno tuguje
Povodom 26. godišnjice hrvatske akcije “Oluja”, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović poručio je da je neprihvatljivo što Hrvatska i danas u 21. veku slavi teški zločin i brutalno etničko čišćenje, dok se u Srbiji služe parastosi žrtvama i tuguje.
“Baš kao što koncentracioni logor Jasenovac iz Drugog svetskog rata nije bio nikakav radni kamp, već logor smrti, ni ‘Oluja’ nije bila nikakva oslobodilačka akcija, već sramotno proterivanje srpskog naroda sa njegovih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj”, naveo je Stefanović.
Ističe da su proterivanje oko 250.000 sopstvenih građana, bombardovanje izbegličkih kolona, ubijanje staraca, bolesnih i nemoćnih na kućnom pragu, spaljivanje imovine, maltretiranje, prebijanje i zastrašivanje, zločini koji su postali neraskidivi epilog ove akcije.
“Sudbina hiljada Srba, ni danas nije poznata, jer se i četvrt veka kasnije vode kao nestali”, rekao je Stefanović, a navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.
Kako dodaje, nema tog pokušaja relativizacije koji će promeniti istinu.
“Nema ničega što će zalečiti rane na duši preživelih, ničega što će vratiti mrtve njihovim najmilijima, nema do dana današnjeg ni pravde za žrtve ‘Oluje’, ali to će, uveren sam, ostati ispisano u istoriji velikim slovima kao sramota međunarodne zajedinice”, istakao je ministar.
Ukazao je da su klimanje glavom i prećutkivanje strahota koje su zadesile srpski narod danas prošlost.
“Srbija danas glasno tuguje i ne dozvoljava da se zaboravi – ‘Oluja’ je jedna od najvećih sramota savremene Evrope i celokupnog čovečanstva, a svakako najveće etničko čišćenje na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Jaka Srbija danas gradi budućnost, mir i saradnju u našem regionu, ali o zločinima više ne ćuti. Ne dozvoljava da se žrtve zaborave, niti da se ćuti o užasima koje je pretrpeo srpski narod”, poručio je Stefanović.
Mihajlovićeva: Sećanje na žrtve “Oluje” je iznad svake politike
Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, izjavila je da je važno da se Dan sećanja na žrtve “Oluje” obeležava na državnom nivou i da je to pitanje iznad politike.
“Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ‘Oluji’ obeležava na državnom nivou, jer nema veće uvrede za žrtve nego da one budu zaboravljene. Danas moramo da ostavimo politiku po strani i da svi odamo poštu žrtvama i pokažemo da Srbija ne zaboravlja svoje sunarodnike”, poručila je Mihajlovieva.
Dodaje da je u najvećem etničkom čišćenju u Evropi posle Drugog svetskog rata, iz svojih domova proterano 250.000 Srba, dok je blizu 2.000 pobijeno.
“Ove tragične brojke ne smemo nikada da zaboravimo i važno je da, makar danas, budemo jedinstveni i ne dozvolimo da dnevna politika skrnavi uspomenu na stradanja krajiških Srba. Umesto jeftinih politikantskih optužbi, pozivam sve da se zajedno sa pijetetom i dostojanstvom, solidarno setimo tragedije koja je zadesila naš narod sa, željom i ubeđenjem da se nikada više nikome ne ponovi”, rekla je Mihajlovićeva.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije podsetilo je na Tviteru da je na današnji dan, 4. avgusta 1995. godine u operaciji “Oluja” više od 220.000 Srba proterano iz Hrvatske, dok je gotovo 2.000 ubijeno ili se još vodi kao nestalo.
“Danas oplakujemo sve žrtve operacije ‘Oluja’, zločina koji se ne sme zaboraviti. Zastava Srbije će uvek promovisati mir, ali nikada neće dozvoliti drugu operaciju Oluja”, poručilo je Ministarstvo na svom zvaničnom Tviter nalogu.
Uz fotografije i snimak iz izbegličke kolone ljudi koji su izgubili svoje domove i proterani oiz svojih kuća, Ministarstvo poručuje se da je Oluja zločin koji se ne sme zaboraviti.
“Dečak (12) je vozio svoju baku na traktoru, usred granatiranja, stotinama kilometara na današnji dan 1995. godine … Zajedno sa oko 220.000 Srba, oni su bežali u operaciji ‘Oluja’, u napadu Hrvatske vojske na delove bivše Republike srpske Krajine, koje su bile pod zaštitom UN”, podsećaju iz Ministarstva spoljnih poslova.
Navode da je to etničko čišćenje legalno prošlo nekažnjeno, a tragičan ishod je – 1.852 Srba mrtvih ili još uvek nestalih, više od 220.000 Srba primoranih u egzil, dok je broj Srba u Hrvatskoj sa predratnih 12,2 odsto 1991. godine smanjen za trećinu, na 4,36 procenata 2011. godine.
Iz Minisarstva ukazuju i da se samo nekolicina Srba vratila svojim kućama, jer uslovi za povratnike ostaju nezadovoljavajući, što pokazuju i izveštaji Amnesti Internešnal.