Milioni evra se ulažu, a dugovi sve veći: Koliko je koštala zgrada RTV i na šta je potrošen novac?

Bez državne pomoći pokrajinski javni servis bi odavno bio ugašen.

Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine već godinama grca u dugovima, a izlaz iz finansijske krize nije ni na vidiku. Kada su 2016. godine došli na čelo ovog medija, generalni direktor Miodrag Koprivica i predsednik Upravnog odbora Jovo Radić obećavali su preporod ove firme. Ipak, sve što su do sada uradili je uzimanje novca od države, a da se to nimalo nije odrazilo na kvalitet programa i povećanje gledanosti.

A koliko je novca uloženo možda najbolje ilustruje primer izgradnje nove zgrade Radio-televizije Vojvodine, koja je završena posle dve godine građevinskih radova.

U zgradu veličine 17.000 kvadratnih metara, tri nivoa vlasti uložile su 3,9 milijardi dinara (33,2 miliona evra).

RTV je 25. novembra 2019. godine imao prva uključenja iz nove zgrade, uključujući i zajedničko gostovanje čelnika javnog servisa Miodraga Koprivice i predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića. Međutim, emitovanje je bilo samo formalnost, s obzirom na to da zgrada nije bila opremljena. I tu nastaje problem.

Iako je država uložila ogroman novac, to Korpivici nije bile dovoljno, nego je tražio dodatna sredstva za opremanje novih prostorija.

Iznos koji bi po njegovom mišljenu bio neophodan da se uplati iz budžeta je ni manje ni više nego 12 miliona evra.

– Ta zgrada, da bi se stavila u funkciju, mora da se opremi tehničko-tehnološki, a po projektu je to 12 miliona evra opreme u neto iznosu i oko dva miliona evra za enterijersko opremanje – rekao je tada Koprivica.

Ovakav neumeren zahtev nije naišao na odobravanje Pokrajinske vlade, jer je čak i dotadašnji Koprivičin zaštitnik, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, video da toliko trošenje državnog novca ne može proći nezapaženo.

– Jedan deo tereta treba da podnese i RTV, i oni imaju prihode, nije valjda da su kompanija bez prihoda – rekao je Mirović.

Finansijski izveštaji govore da je pokrajinski javni servis ne samo bez prihoda, nego svake godine beleži sve veći dug, o čemu je 24sedam već pisao. To, naravno, ne znači da bi država trebalo da nastavi da puni ovu “rupu bez dna”, ali izgleda da se Miodrag Koprivica ne slaže s tim.

Kada je na dnevni red došlo enterijersko opremanje RTV-a, on je tražio čak 341 milion dinara (2,9 miliona evra).

S obzirom na to da je ubrzo dobio negativan odgovor od Pokrajinske vlade, Koprivica je pristao da umanji sumu na, i dalje previsokih, 271 milion dinara (2,3 miliona evra).

– Projekat je prosleđen Odboru za izgradnju nove zgrade RTV-a, i na inicijativu predsednika Odbora Igora Mirovića, projektant je izvršio reviziju projekta i predračunska vrednost je smanjena na iznos od 271 milion dinara, u kojem je sadržana i vrednost apsorbera za zvuk od 31 milion. Projekat enterijerskog opremanja, pored gotovog nameštaja, sadrži i nameštaj koji se radi po meri za tehničko-tehnološke potrebe, kao i projekat akustične apsorpcije svih radijskih i TV studija, a tek nakon ugradnje te opreme u objekat biće mogući tehnički prijem i ishodovanje upotrebne dozvole – naveo je tada generalni direktor RTV-a.

Kada država nije bila spremna da izdvoji ni ovaj iznos, Koprivica je po principu “daj šta daš” prihvatio 150 miliona dinara (1,2 miliona evra). Ostaje nerazjašnjeno kako to da je nameštaj za koji je prvo tvrdio da košta 2,9 miliona evra na kraju mogao da se kupi i za manje od polovine te sume i šta je vrh RTV-a planirao da uradi sa razlikom od 1,7 miliona evra.

Takođe, nije sasvim najjasnije šta se desilo sa 12 miliona evra koji su traženi za tehničko-tehnološko opremanje zgrade, pa bi bilo zanimljivo čuti dokle je stigla isplata tih sredstava i na šta su taj novac čelni ljudi RTV-a potrošili. To je posebno bitno ako se zna da se dosad uvek ispostavljalo da su se neophodna sredstva za rad mogla kupiti po nižim cenama nego što je to vrh RTV-a predstavljao kada je tražio novac.

Ne treba zaboraviti da ovo nije jedini novac koji ovaj medij prima od države. Naprotiv, bez državne pomoći pokrajinski javni servis bi odavno bio ugašen.

Podsetimo, RTV preživljava od zakonom utemeljenih prihoda – davanja iz budžeta (900 miliona dinara) i od naplate TV pretplate. Ove dve stavke čine 96 odsto prihoda.

Rukovodstvo RTV-a se nije pokazalo sposobno ni za privlačenje oglašivača, što govori čenjenica da je od marketinških i drugih usluga, na primer 2019. godine, pokrajinski javni servis prihodovao jedva 77,6 miliona dinara (tek 49 miliona od televizijskih i radijskih oglasa), što čini manje od tri odsto ukupnih prihoda.

Poređenja radi, neke druge televizije s nacionalnom frekvencijom, poput Radio-televizije Srbije ili Pinka, svoj program emituju iz manjih i starijih zgrada, imaju neuporedivo veću gledanost i ostvaruju više prihoda od reklama iako su, kao i RTV, dostupne svim građanima. Dakle, pokrajinski javni servis nije u podređenom položaju u odnosu na njih, naprotiv. U RTV se ulaže više novca, pa su rezultati opet dosta lošiji. Zato vrh pokrajinskog javnog servisa, na čelu sa Miodragom Koprivicom i Jovom Radićem, mora da objasni građanima kako je to moguće, a 24sedam će nastaviti da se bavi ovom temom, jer javnost u našoj zemlji zaslužuje da zna na šta se troši novac iz budžeta Srbije.

#dugovi, #ulaganja, #zgradrtv

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.