Rusija snabdeva Krim vodom za piće uz pomoć danskih pumpi koje rade na Simensove motore.
Kako su danske pumpe uprkos sankcijama Evropske unije dospele na ukrajinsko poluostrvo koje je anektirala Rusija?
Od kraja aprila ljudi u najvećem broju okruga Simferopolja imaju vodu 18 sati dnevno, što je tri puta duže nego u prethodnim godinama. Od ruske aneksije Krima 2014. snabdevanje vodom je jedan od najvećih problema, piše Dojče vele (DW).
Pre aneksije se Krim snabdevao vodom putem jednog kanala iz Dnjepra. Ukrajinske vlasti su ga zbog aneksije zatvorili.
Nestašica vode je poprimila tolike razmere, da su mnogi posmatrači upravo u njoj videli uzrok najnovije napetosti između Moskve i Kijeva, pa se pretpostavlja da bi voda čak mogla biti povod novoj ruskoj invaziji.
Ni traga od ruske tehnologije
Da bi se popravilo snabdevanje vodom Simferopolja, izgrađena je vodovodna mreža Bešterek Zujski. Od sredine marta se tako snabdeva trećina stanovništva glavnog grada Krima.
Da bi cela stvar funkcionisala, vodovodna mreža mora da pumpa vodu iz arteških bunara. To se postiže modernim, jakim pumpama. One se ne proizvode u Rusiji, već u Danskoj.
Aktivisti ruske antikorupcione inicijative “Scanner Project” ukazali su na to početkom aprila. Na snimcima ruske televizije otkrili su oznake za agregate danskog proizvođača Grundfos.
DW je na osnovu vizuelnog materijela u internetu identifikovao model pumpe. Mreža vodosnabdevanja Bešterek Zujski koristi sedam Grundfosovih agregata tipa CR 185-8 A-F-A-V-HQQV. To je najnoviji i najjači model te firme i on zvanično nije na ruskom tržištu. Prema tehničkoj specifikaciji, pumpe pokreću Simensovi motori.
Ruski mediji navode da je projekat koristio samo rusku tehnologiju. To ne treba da čudi, jer je EU u sklopu sankcija koje su uvedene zbog ruske aneksije Krima, zabranila prodaju određenih proizvoda i tehnologija za primenu na Krimu, a među njima je i oprema za vodosnabdevanje.
Simens tvrdi da se drži propisa
Na pitanje koje je Simensu postavio DW, zvaničan odgovor je glasio da nemačka firma poštuje sve važeće izvozne kontrolne propise. Kupci Simensovih proizvoda se obavezuju da će se pridržavati važećih ograničenja Evropske unije i da neće snabdevati Krim.
Tomas Hajdeman, nemački advokat koji je partner moskovske advokatske kancelarije CMS, specijlizovane za savetovanje nemačkih investitora u Rusiji, kaže da su pravila o određivanju konačnog odredišta u međuvremenu postala standard:
“Preprodavac biva zamoljen da potpiše End-User Certificate na kojem on imenuje svog kupca, odnosno krajnjeg korisnika mašine”, kaže Hajdeman i dodaje da onda evropski isporučilac taj sertifikat stavlja u svoju dokumentaciju kako bi dokazao da je učinio sve da spreči kršenje sankcija.
Podružnica kao ekskluzivni uvoznik
Ruski carinski podaci do kojih je došao DW kažu da je Grundfos Istra, podružnica danskog koncerna, ekskluzivni uvoznik danskih mašina u Rusiju. Firma nije htela da odgovori na pitanja.
A danaska centrala je izjavila da nema saznanja o isporukama anektiranom poluostrvu Krimu. Isto tako, centrala ne odgovara na pitanje da li je ruski uvoznik potpisao sertifikat o konačnom korisniku.
“Ako u procesu prodaje posumnjamo da će uslediti kršenje sankcija, zahtevamo identifikaciju krajnjeg korisnika. Naša interna istraga nije došla do transakcija ili prepiske koji bi ukazivali na nepridržavanje naših internih pravila”, objašnjava Peter Trilingsgard, zamenik šefa danske firme.
U centrali su naglasili da se pridržavaju međunarodnog i ruskog prava. Ali upravo tu se dešava kolizija. Podružnica u Rusiji radi po ruskim zakonima, a to znači da od mušterija ne sme da traži da garantuju kako proizvod neće završiti na Krimu.
“Pri izvozu mašina, evropski izvoznik mora da poštuje evropske sankcije, inače ne može da izveze proizvod. Ali isporuka ruskoj podružnici je obično moguća”, objašnjava pravnik Tomas Hajdeman.
Šta je Grundfos znao?
Još je otvoreno pitanje da li su danska centrala firme ili njena ruska podružnica znali za planove kupca da pumpe preusmeri na Krim?
“Naši proizvodi koji su ugrađeni na Krimu jesu standardne pumpe koje se često prodaju preduzećima koje ih kao komponente ugrađuju u veće celine i onda tako prodaju. Dakle, mi ne znamo kako su naši proizvodi završili na Krimu”, kaže Peter Trilingsgard. Grundfos, međutim, garantuje da neće ponuditi održavanje uređaja na Krimu.
Moskovska firma VDK Avtomatika je isporučila pumpe na Krim. Ni ona, ni ostala preduzeća i institucije koji su učestvovali u projektu do sada se nisu oglasili. Da li je Grundfos znao da će isporuka biti za Krim sada će proveriti nadležne danske institucije koje su obrćale sveobuhvatnu istragu. Danski zakoni predviđaju novčanu kaznu ili četvoromesečni zatvor za kršenje sankcija, a u težim slučajevima moguća je zatvorska kazna i do četiri godine.
Simensove turbine na Krimu
Ova prodaja uređaja za pumpanje vode u Simferopolju nije jedino kršenje sankcija Evropske unije povezano sa velikim evropskim koncernima.
Za snabdevanje električnom energijom 2017. su na Krimu postavljene Simensove gasne turbine. Prilikom kupovine, ruska strana je navela da turbine neće ugraditi na Krimu već na suprotnoj strani Kerčkog moreuza, na Tamanskom poluostrvu.