Svaka velika ljubavna priča počinje susretom. Međutim, šta kad ni do tog susreta nikad ne dođe?
„Pesma za nas dvoje“ Mike Antića smatra se jednom od najtužnijih ljubavnih pesama, jer govori upravo o sudbinskoj ljubavi koja se nije desila – jer je bio pogrešan trenutak, pogrešno vreme, pogrešno mesto, pogrešno raspoloženje… O najvećoj ljubavnoj priči koja nije dobila šansu da se razvije. O srodnim dušama koje se traže, ali su u brzini, zaboravile na to i, možda, slučajno prošle jedna pored druge ne prepoznavši priliku za sreću.
Prenosimo vam je u celosti, a vi je se setite kad god trošite svoje vreme na negativne emocije i nebitne stvari.
Pesma za nas dvoje
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući – prošla.
Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.
Da, mora da je tako.