Terase sa pogledom na stadion, uvek su se dobro kotirale. U vreme korone, dobile su dodatnu vrednost.
Svako mesto, sa koga se vidi teren, sada je na ceni, mada doživljaj nije potpun, otkako je dvanaestom fudbalskom igraču uskraćeno prisustvo na tribinama.
Tuga, nit se njima mili da igraju, nit se nama mili da gledamo”, kaže Vlade Popović iz Ivanjice. Oni srećniji, u vreme utakmica, a uz potpuni komfor, navijanju sa terasa – sopstvenih, komšijskih, rođačkih. Momčilo Nešovanović iz Ivanjice kaže da ih na teresi bude desetak, iako je mali prostor. Vlade Popović iz Ivanjice kaže da je lepše sa tribina, a sa balkona je silom prilika. “Ko zna do kada će ovo potrajati”, kaže Vlade.
U Užicu se, na pojedinim sajtovima, mogu naći i spiskovi lokacija za posmatranje utakmica “Slobode”. Ulaznice za balkone se ne naplaćuju, ali je broj mesta ograničen. Navijačka solidarnost, ipak, u izuzetno važnim mečevima, dozvoljava i malo veću gužvu, a prepoznaje i prioritete. Predrag Ristović iz Užica kaže da se traži karta više – komšije, kumovi, svi dolaze.
“Neko donese malo više pršute pa se mi počastimo, uđe preko reda. Neki su ovde, neki pored na terasi, uglavnom, uvek bude puno”, ispričao je Predrag.Uporni su jednom prebrojali da su prozori i ovih šest terasa, “primili” i 200 ljudi.
Na utakmici “Slobode” i “Crvene zvezde”, 1967. godine na tribinama je bilo 14.000 navijača, a oko i iznad stadiona ih niko nije mogao ni prebrojati.
Godine 2010. kada je “Sloboda” zaigrala u Superligi na krovu jedne kuće je namenski napravljena terasa.
U novije vreme i mladenci imaju poseban odnos prema klubu i stadionu. I ma kako se igra i igrači i okolnosti menjaju, ljubav nađe put ili dobru terasu.