Premijera najiščekivanijeg filma godine po planu bi trebalo da se održi 30. septembra, na godišnjicu smrti legendarnog pevača koji nas je napustio pre tačno trideset godina.
Deo ekipe filma „Toma“, predvođena Draganom Bjelogrlićem, provela je pet dana u Čikagu, gde je pala poslednja klapa ostvarenja koje će na specifičan i autentičan način prikazati život i delo jednog od najvećih umetnika koji je ikada stvarao na ovim prostorima.
Premijera najiščekivanijeg filma godine po planu bi trebalo da se održi 30. septembra, na godišnjicu smrti legendarnog pevača koji nas je napustio pre tačno trideset godina, a čije su pesme na jedan način postale neraskidivi deo našeg mentaliteta. Nakon toga očekuje nas i TV serija.
Podsetimo, tokom prošle godine, u jeku snimanja filma, Dragan Bjelogrlić, Željko Joksimović i glumac Milan Marić, kome je pripala čast da igra Tomu, za portal 24sedam preneli su svoje utiske i očekivanja, obećavajući autentičnu priču u kojoj će publika uživati.
– Težak je zadatak kada počnete da pravite film o legendi kakva je bio Toma Zdravković – ističe Dragan Bjelogrlić.
– Niko od nas nije imao takvo iskustvo da snima film o čoveku koga ste imali prilike i da poznajete lično, kao i mnoge ljude oko njega, a i to vreme je dosta blisko. Jeste da je prošlo skoro trideset godina, ali nekako, kao da je sve bilo juče. Nije jednostavno, ima mnogo svedoka, mnogo ljudi koji pamte događaje i koji imaju svoje tumačenje i viđenje tih događaja, ali mi smo se opredelili za to da napravimo jednu autentičnu priču koja se, uglavnom, oslanja na činjenice i na fakte, ali smo, s druge strane, napravili i svoju fikciju, svog Tomu Zdravkovića. Nadam se da će to naše viđenje biti blisko ljudima koji će gledati film i seriju. Ima mnogo fascinantnih stvari koje sam saznao o Tomi kroz rad na ovom filmu, ali je verovatno najfascinantnija ta ogromna tuga koju je on nosio u sebi i koju je uspeo da ostavi u svojim pesmama – zaključuje Bjelogrlić.
Mnogi ljudi koji su okruživali i poznavali Tomu su nam rekli da smo potpuno ušli u tu materiju – kaže Željko Joksimović.
– Bane Obradović, kao inicijator ovog projekta, pre pet godina je došao sa sjajnom idejom, i mi smo od tada predano radili na pripremi filma i serije čije snimanje uskoro završavamo. Sve ovo je bio i još uvek jeste veliki izazov, jer to, zapravo, nije muzički film, nego film sa muzikom, zato što mi, pored Tome, oslikavamo i mnogobrojne likove koji su živeli oko njega, i celo to vreme, gotovo četiri vremenske dekade stare Jugoslavije, kao i naše viđenje svega što se tada dešavalo, i na jedan način veliki žal što toga više nema. Ovaj film i serija će biti jedno lepo podsećanje, sa opomenom, kako smo nekada živeli, kako smo se voleli i poštovali jedni druge, kako smo uživali u životu. Biće dosta prelepih pesama u filmu, ali neka to bude malo iznenađenje – ističe Joksimović.
Glumac Milan Marić je napravio osvrt na pripremu za jednu od najvećih uloga u dosadašnjoj karijeri, ali nam je preneo i impresije sa snimanja filma koji je i za ovog talentovanog glumca bio veliki izazov.– U početku, dok sam spremao ulogu, čitao sam sve što postoji o Tomi i razgovarao sa svim ljudima koji su ga poznavali, a do kojih sam mogao da dođem. Sa članovima porodice, prijateljima, poznanicima i kolegama. Slušate sve te legende, iako za neke znate da su izmišljene, ali i to bude nekako simpatično, i onda jednostavno uzimate percepcije i utiske drugih ljudi o njemu. A onda, u jednom trenutku, kako se približava početak rada, jednostavno morate da se zaustavite i da počnete da pravite lik. Tako sam počeo da stvaram svog Tomu iskoristivši sve najzanimljivije od onoga što sam čuo o njemu. Snimanje protiče sjajno i zaista uživam. Istraživati i baviti se životom i karijerom Tome Zdravkovića, tim fenomenom, ali i tim vremenom, zaista je privilegija. I moja odluka, a i odluka celog autorskog tima, jeste da ne želimo da radimo imitaciju Tome Zdravkovića, već da stvorimo našu viziju i prenesemo svoju emociju vezanu za njega. Ovo je veliki izazov u mojoj karijeri i mislim da stvaramo jedno izuzetno umetničko delo – zaključio je popularni glumac.
Toma Zdravković je bio čovek tuge, bola i pesme. Čovek čiji se život sa dna vinuo do zvezda, i tamo zauvek ostao kao simbol jednog naroda, jednog vremena i jedne umetnosti. Bio je i ostao mit, fenomen i enigma, podjednako koliko je bio jednostavan, običan čovek, kome je život dao vanserijski dar, a sudbina namenila neprolaznu slavu i nesrećne karte.Tomine pesme su postale deo kulture, deo ljudi, deo onog tla koje se danas naziva bivša Jugoslavija, u kojoj se njegove pesme i dalje pevaju sa istom emocijom kao i u onim prošlim, starim vremenima. Napustio nas je 30. septembra 1991. godine. I nikada nas nije napustio. Kao ni njegove pesme, emocija i duša, i sve ono što je u njima nosio, a što i danas predstavlja legendu koja ne bledi i koja će živeti još dugo posle nas.