U Srbiji putari ne staju bez obziran na svetsku krizu, a poslednjih godina gradilo se maltene od Subotice do Merdara, gde prestaje mogućnost investiranja “Puteva Srbije“. Samo u pet godina izgrađeno je 350 kilometara auto-puteva i ta ulaganja u bolji transport neupitno privlače i strane, ali i domaće investicije u privredu.
Tako će se nastaviti i ove godine, jer za kapitalne investicije u budžetu, gde gro sredstava čine investicije u puteve, planirano je 330 milijardi dinara (2,8 milijardi evra), odnosno 5,5 odsto BDP-a.Uz veliku gradnju ide, očekivano, i velika pompa, tako da se već neko vreme pokazuje manir da se maltene svaka deonica proglašava ili barem predstavlja zasebnim auto-putem. A koliko auto-puteva Srbija zaista ima?
Ako je suditi po međunarodnoj “E“ nomenklaturi (The international E-road network) Ekonomske komisije za Evropu pri Ujedinjenim nacijama (UNECE) koju viđamo na našim putevima, imamo ih samo tri, uz još četiri puta “B“ klase.
Tako svet podrazumeva da kroz Srbiju prolazi auto-put E-75, koji svoj 4.340 kilometara dug put počinje u Vardu u Norveškoj, zatim prelazi Finsku, Poljsku, Slovačku, Mađarsku, da bi u Srbiji prošao pravcem Subotica – Novi Sad – Beograd – Niš, pa zatim preko Makedonije i na kraju završio u Grčkoj u lučkom gradu Sitia.
Drugi autoput je E70 (4.550 km), od Korunje u španskoj Galiciji do luke Poti u Gruziji , a koji Srbijom prolazi pravcem (Ljubljana – Zagreb – Slavonski Brod) Beograd – Pančevo – Vršac (Temišvar…), a treći E80 (5.600 km), takođe kreće iz Španije (Valjadolid) i ide preko (…Dubrovnika – Podgorice) Prištine i Niša (Sofije…) do Irana.
Kraći auto-putevi ili brze saobraćajnice koje povezuju glavne (reference roads) i magistralne puteve (intermediate roads) u evropskoj nomenklaturi nazivaju se putevima “B klase“. Kroz Srbiju ide takav put E662 (121 km) Subotica – Sombor – Osijek, zatim E761 (742 km) Bihać – Sarajevo – Užice – Čačak – Kraljevo – Kruševac – Pojate – Paraćin – Zaječar, pa E763 (348 km) Beograd – Čačak – Nova Varoš – Bijelo Polje i na kraju E851 (323 km) Petrovac na moru – Albanija – Prizren – Priština.
U ta tri glavna pravca ukapaju se svi naši “auto-putevi“, odnosno deonice kojih nije mali broj. Najnoviji od njih je “Autoput Miloš Veliki“, otvoren 2019. Ove godine trebalo bi da se uradi deonica od Preljine (Čačka) do Požege, što je otprilike polovina planirane trase u Srbiji od Beograda do granice sa Crnom Gorom kod Boljara.
Ovaj auto-put, ranije znan kao “Jadranska magistrala“ ili “Auto-put Beograd – Bar“ (odnosno “Auto-put Beograd- Južni Jadran“), zapravo je deo pomenutog puta “B klase“ E763. Ponekad se u Srbiji naziva i “Koridor 11“, iako ne spada, kao ni bilo koji drugi drumski pravac u Srbiji , u 11 aktuelnih evropskih transportnih koridora.
Ove godine bi trebalo da se sa kompanijama iz Kine, koje su uveliko angažovane u putogradnji Srbije, potpiše nastavak gradnje prema Dugoj poljani i Boljaru, preko Ivanjice, investiciji vrednoj 1,5 do 1,6 milijardi evra.
U 2021. kreću i radovi na izgradnji “auto-puta Niš – Pločnik“, zapravo južni krak auto-puta E80, koji bi od Niša i Merdara trebalo da ide preko ka Albaniji, odnosno Tirani i završi u Draču.
Koliko je 2021. “bogata” planovima u saobraćajnoj infrastrukturi pokazuje i to da se radi projektna dokumentacija za “Auto-put Karađorđe”. Ova saobraćajnica će ići kroz Šumadiju i pravcem Lazarevac (Županjac) – Mladenovac – Aranđelovac – Svilajnac – Bor, spojiti “Auto-put Beograd – Niš“ (E75) i “Miloš Veliki” (E763).
Planira se i autoput Beograd – Zrenjanin, a pored autoputeva uskoro će se raditi i na nekoliko “koridora“. Jedan od njih je “Fruškogorski koridor“, koji će povezati Novi Sad i Rumu preko mosta kod Kovilja a drugi “Moravski koridor“, koji takođe spaja auto-puteve E75 i E763, ali pravcem Pojate – Adrani – Preljina.
Pored auto-puteva u Srbiji se gradi i mnogo regionalnih puteva: Zaječar – Negotin, Ruma – Šabac i Šabac – Loznica, kao i državni put Petlja Požarevac (E75) – Golubac.