Svetski dan meteorologije – kakvo nas proleće očekuje i koliko su precizne prognoze vremena

Danas je Svetski dan meteorologije koji se obeležava od 1961. godine, jer je na taj datum 1950. godine osnovana Svetska meteorološka organizacija. Meteorologija je nauka koja proučava atmosferu i sve procese koji se u njoj dešavaju. Bez podataka koje je prikupila Svetska meteorološka organizacija, bilo bi nemoguće dobiti vremensku prognozu na osnovu kojih većina ljudi planira ceo svoj dan.

Vladimir Đurđević, profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu naveo je da je merenje temperature koje se i danas koristi počelo na Vračaru, u Karađorđevom parku, 1888. godine.

Pre toga su isto postojala neka merenja koja su uglavnom vezana za Beograd, profesora Vladimira Jakšića i nisu bila na toj lokaciji, bila su malo niže, blizu Sajma, tako da od 1830-ih su postojala merenja u Beogradu, ali ovaj niz koji je zvaničan, to je od 1888, i to je najduži meteorološki niz u Srbiji koji imamo”, naveo je Vladimir Đurđević tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Kako je naveo, najzanimljivije što se desilo u poslednjih 100 godina, kada je reč o merenju temperature, jeste to što je globalna temperatura porasla, što je dovelo do rasta temperature i u Srbiji.

“Trenutno je u našoj zemlji temperatura u proseku oko dva stepena viša nego što je bila krajem 19. veka, kada su počela merenja, a ta prosečna globalna temperatura je u proseku za oko jedan stepen veća nego što je pre bila”, kazao je Đurđević.

Napomenuo je da je poslednja zima bila treća najtoplija zima ikada u Srbiji, a druga najtoplija u Beogradu.

Đurđević je objasnio da je meteorologija najpoznatija po prognozi vremena, a da iz nje proizilazi jedan od dva osnovna cilja – zaštita od nepovoljnih klimatskih uslova.

“U tom smislu, meteorologija je napravila velike korake poslednjih decenija. Recimo, sredinom 20. veka, velike oluje koje su zahvatale priobalne delove kontinenata, najčešće vezano za neke uragane, često su odnosile po desetine hiljada života. Danas znamo da kada vidimo da se neki uragan približava Aziji ili vidimo da se približava američkom kontintentu, obično taj broj žrtava bude daleko manji”, istakao je Đurđević.

Druga vrednost prognoze vremena je, kako je Đurđević naveo, da se iskoriste vremenski uslovi za nešto što bi trebalo da se uradi u poljoprivredi.

“Ljudima se često ne čini da su prognoze možda toliko dobre, ali pošto mi, pored toga što izrađujemo prognoze, radimo i takozvanu verifikaciju prognoza, odnosno, ocenjujemo ih objektivno, da li su one tačne ili ne i vidimo da je od osamdesetih godina do danas prognoza vremena značajno napredovala. Današnja trodnevna prognoza je istog kvaliteta kao što je bila jednodnevna prognoza početkom osamdesetih godina”, naglasio je Đurđević.

Dodao je da tačnost prognoze vremena za 24 sata iznosi više 95 procenata, dok je uspešnost prognoze padavina za jedan dan unapred između 70 i 80 procenata, ali i da je prognoza za pet dana unapred istog kvaliteta kao nekadašnja dvodnevna prognoza.

Đurđević je dodao da je poslednjih desetak godina porast temperature dosta vidljiv.

“Zime su postale dosta blage. Mi smo prošlu zimu imali tek jedan dan snega u toku zime, a u klimatologiji i meteorologiji zima su decembar, januar i februar, nije ova astronomska zima, kako se najčešće o zimi govori. Prošle godine je tek zadnji dan februara bio sneg i posle je tek u martu bilo dva dana snega”, naveo je Đurđević.

Dodao je da smo malo zaboravili kako treba da izgleda prava zima i da su kod nas zime toplije u proseku za oko dva stepena nego što su bile, a da hladnih dana ima za 20 manje.

“To naše polako zaboravljanje snega dovede do toga što smo začuđeni što padne sneg u martu, a inače pedesetih i šezdesetih godina je bilo da je mart imao i po dve nedelje snežnog pokrivača u Beogradu. Bilo je uobičajeno da bude snega pet, šest dana u toku marta”, istakao je Đurđević.

Naglasio je da je u poslednjih šezdesetak godina svaki drugi mart imao snežne padavine.

Kada je reč o snegu u aprilu, Đurđević je rekao da može da se desi sneg na planinama padne u aprilu, a da se u nižim krajevima neće formirati snežni pokrivač.

“Velika je akumulacija snega na planinama. Vidimo da na Staroj planini imamo skoro dva metra, na Kopaoniku isto ima skoro metar i po snega, bar što se tiče ovog što je meteorološka stanica, verovatno su na pojedinim lokacijama smetovi snežnog pokrivača još veći”, rekao je Đurđević.

Kazao je da bi trebalo biti oprezan, pošto može da dođe do naglog otopljenja i brzog topljenja snega, što može dovesti do bujičnih poplava.

Đurđević je rekao da bi od predstojećeg vikenda, kada se očekuje temperatura od preko 15 stepeni, trebalo očekivati toplije vreme.

Govoreći o dugoročnim prognozama, Đurđević je naveo da je nemoguće predvideti kakva nas temperatura očekuje u narednih sedam meseci, ali da se predviđaju prosečne temperature, a da će prognoza za nadolazeće leto biti dostupna u maju.

Profesor meteorologije je naglasio da ne važi pravilo da posle hladne zime dolazi toplo leto i obrnuto, već da je atmosfera dosta komplikovan sistem i da je njena glavna karakteristika da ne postoji nikakva vrsta pravilnosti.

#meteorologija, #proleće

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.