Srbija danas obeležava 18-godišnjicu ubistva premijera dr Zorana Đinđića.Tog 12. marta 2003. godine, iako se kretao pomoću štaka zbog povrede noge, odlučio je da dođe u zgradu Vlade u Nemanjinoj ulici kako bi održao ranije planirane sastanke. Hici ispaljeni iz snajperske puške, s prozora zgrade u Admirala Geprata, smrtno su ga ranili dok je stajao pred vratima ulaza broj 5.
Ubistvu su prethodila tri neuspela atentata. Prvi je planiran sredinom februara na auto-putu u blizini naplatne rampe Bubanj potok, ali se od njega odustalo iz navodnog straha od prevelikog broja žrtava. Drugi je pokušan 21. februara, kada je kolonu službenih vozila naglo presekao kamion za čijim je volanom bio Dejan Milenković Bagzi, pripadnik „zemunskog klana“. On je trebalo da zaustavi kolonu, da bi u premijera bila ispaljena „zolja“. Plan je propao, Milenković je tada priveden, ali je već posle četiri dana pušten.
Već 7. marta planiran je nov pokušaj atentata ispred Savezne skupštine, ali se i od toga odustalo zbog velikog broja žrtava i nemogućnosti da se bezbedno pobegne posle zločina.
U sredu 12. marta u 12.25 smrtonosni plan je ispunjen.
Za ubistvo premijera na 40 godina zatvora osuđeni su Milorad Ulemek, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, i Zvezdan Jovanović, potpukovnik u JSO, koji je povukao obarač. Ukupno 268 godina zatvora dobili su ostali optuženi u ovom zločinu.
Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević su osuđeni na po 35 godina zatvora, Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i Branislav Bezarević na po 30, dok je Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Sretku Kaliniću kazna je sa 35 godina smanjena na 30 godina, Željku Tojagi sa 30 na 15, a Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina zatvora.
Ali Srbija nikada nije dobila odgovor na pitanje – zašto, te koja je politička pozadina ubistva.
Dr Zoran Đinđić bio je jedan od osnivača moderne Demokratske stranke 1989. godine, a postao je i njen predsednik 1994, smenivši političkog mentora profesora Dragoljuba Mićunovića. Još kao student filozofije sedamdesetih godina organizovao je proteste, zbog čega je bio osuđen, te je emigrirao u tadašnju Zapadnu Nemačku. Doktorirao je filozofiju, a 1989. godine se vratio u SFRJ da bi predavao na Univerzitetu u Novom Sadu.
Devedesetih godina bio je jedan od glavnih opozicionara režimu Slobodana Miloševića. Nakon NATO bombardovanja stao je na čelo ujedinjene Demokratske opozicije Srbije (DOS), koju je činilo 18 stranaka, sve do uličnih demonstracija 5. oktobra i svrgavanja Miloševića s vlasti. Vojislav Koštunica postao je predsednik, a Đinđić je postao premijer Srbije 25. januara 2001. godine. Slobodan Milošević uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a na Vidovdan, pod pritiskom Zapada, isporučen je u Hag. To je izazvalo političke nemire i ulične proteste u tadašnjoj SR Jugoslaviji.
Milorad Ulemek Legija, komandant JSO u vreme petooktobarskih protesta, uprkos naređenju, po dogovoru sa Đinđićem, nije upotrebio silu prema demonstrantima. Ipak, po dolasku DOS-a na vlast smenjen je aprila 2001. godine. U novembru 2001. JSO organizuje pobunu protiv Đinđićeve vlade, a „crvene beretke“ blokiraju auto-put. Pobuna je posle nekoliko dana ugašena.
Uprkos burnim dešavanjima u zemlji, Đinđić je dobijao podršku svetskih lidera. Sprovodio je ekonomske reforme i poveo zemlju put EU. Početkom 2003. godine, pokrenuo je diplomatsku kampanju za rešenje statusa Kosova.Njegovi planovi prekinuti su tragičnog 12. marta, posle kog je uvedeno vanredno stanje, a pokrenuta je i jedna od najvećih akcija u istoriji srpske policije – „Sablja“, tokom koje je uhapšeno 11.665 osoba. Akcija je zvanično trajala do 22. aprila 2003. godine.
Iza ubijenog Zorana Đinđića ostali su supruga Ružica i dvoje dece Jovana i Luka.
Njegovu povorku i sahranu 15. marta 2003. godine pratio je veliki broj građana i stranih delegacija.Povodom 18 godina od ubistva, predstavnici vlasti, ali i njegove nekadašnje stranačke kolege i partneri, položiće vence na mestu na kom je izvršen atentat u dvorištu Vlade Srbije, ali i cveće na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.