Većinu vremena provodimo na poslu. Ulažemo novac na usavršavanje, na kupovinu najnovijih alata koji će nam pomoći u radu, isprobavamo različite tehnike povećanja produktivnosti, u nadi da će nam to pomoći da što bolje iskoristimo vreme na poslu. Ipak, deluje kao da nam je sasvim svejedno da li ćemo protraćiti slobodno vreme.
Svi veoma lako upadamo u zamku traćenja slobodnog vremna. Tvrdimo da želimo da provodimo manje vremena na telefonu, posvetimo više pažnje porodici, redovno vežbamo ili naučimo novi jezik. Ipak, kada kraj radnog vremena napokon dođe, kao da nemamo snage ni za šta od toga, pa sve slobodno vreme provedemo „viseći“ na društvenim mrežama dok ne dođe vreme za spavanje. Tako proveden dan se teško može smatrati dobrim ili zabavnim.
Zamislite sledeću situaciju: vratili ste se u prošlost, u vreme bez pametnih telefona, televizije, pa možda čak ni struje. Kako biste se zabavili? S obzirom na to da vam nijedan uređaj za zabavu nije dostupan, verovatno biste čitali knjigu, slikali, štrikali, igrali društvene igre ili svirali neki instrument.
Da li bi vam to bilo iscrpljujuće? Naravno da ne bi. Sve ove stvari je neko radio iz zabave, jer prosto nije bilo alternativa. „Trik“ je u tome da prepoznamo da nas aktivnosti koje istinski volimo, kao što su čitanje ili slikanje, neće umarati. Jedini razlog zašto mislimo da hoće je zato što nam se nude „lake“ alternative.
Prema grupi psihologa čiji je rad objavljen u časopisu Bihevijoralna neurologija, osećaj da u nešto ulažemo trud je u stvari osećaj da bismo to vreme mogli da potrošimo na nešto što će nam brže dati potkrepljenje. Dakle, sedenje s porodicom će da deluje dosadno i naporno ako nam je telefon uvek pri ruci, a čitanje će biti neverovatno iscrpljujuće ako nam je „Netfliks“ odmah ispred nosa. Našim mozgovima će uvek biti primamljivije ono što je lakše i brže od onog što je kvalitetnije.
Nije potrebno da potpuno reorganizujete svoje vreme da biste kvalitetnije proveli slobodno vreme. Najvažnije je da ono što zaista želite da radite predstavite sebi kao lakšu opciju.
Ovo možete postići u četiri jednostavna koraka:
– Prvo smislite nešto čemu želite više da se posvetite, na primer čitanje knjiga ili vežbanje.
– Zatim odaberite nešto na šta mislite da vam odlazi previše vremena, na primer opsesivno proveravanje najnovijih vesti na društvenim mrežama.
– Razmislite da li možete da postavite vremensku granicu na tu aktivnost – na primer, da kažete sebi da ćete vesti čitati samo ujutru, i to sa odabranih sajtova. Ako vam ovo pređe u naviku, vremenom ćete izgubiti potrebu da provedete veče čitajući vesti.
– To novoosvojeno vreme možete sada iskoristiti za aktivnosti kojima zaista želite da se bavite.
Ako namerno ograničite aktivnosti koje ne doprinose ništa vašem životu, automatski vam postaje lakše da se bavite stvarima do kojih vam je zaista stalo, čime dobijate mnogo bolje iskorišćeno slobodno vreme.