U školovanje pojedinca od predškolskog obrazovanja, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole do kraja akademskih studija, koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, uloženo je 34.139 evra, pokazuje istraživanje Instituta za razvoj i inovacije.
Polazna osnova bilo je istraživanje po kome trećina mladih nakon visoke škole želi da ode u inostranstvo.
Imajući u vidu različiti stepen i vrstu obrazovanja onih koji odlaze u inostranstvo, posmatrani su troškovi školovanja po izabranim fakultetima Univerziteta u Beogradu. Prikupljeni su i obrađeni podaci za Ekonomski, Biološki, Poljoprivredni, Tehnološko-metalurški, Elektrotehnički, Mašinski, Stomatološki i Medicinski fakultet.
Nenad Jevtović, osnivač Instituta za razvoj i inovacije je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da su rezultati istraživanja otvorili mnogobrojna pitanja, jer su pokazali da pojedini fakulteti nisu finansijski dostupni porodicama sa prosečnom platom.
“Izabrano je osam fakulteta društvenih i prirodnih nauka sa Univerziteta u Beogradu i izračunali smo koliko tačno košta školovanje svakog od njih. Otvorila su se mnoga pitanja, pitanje nejednakosti – da li su fakulteti svima dostupni, pitanje o tome da li je potrebno zaduživanje za studije”, objašnjava Jevtović.
Na pitanje da li je tačno tradicionalno mišljenje da iseljavanje visokokvalifikovanog stanovništva stvara neto gubitak za zemlji odgovara:
“U najvećem broju slučajeva to jeste gubitak za zemlju, ali ne možemo biti jednostrani, ako neki novi Nikola Tesla ode u svet – to je svakako dobitak za čovečanstvo”, ocenjuje Jevtović.
Ističe da je cilj istraživanja da se napravi bolja usklađenost tržišta rada i obrazovanja, ali i da se spreči emigracija.
“Ono na čemu bismo trebali da insistiramo i radimo je da se mladi ljudi koji odlaze da se obrazuju van matice vrate sa tim stečenim znanjem i upotrebe ga u svojoj zemlji”, zaključio je Jevtović.