U Srbiji je poslednjih nekoliko godina u porastu seksualno nasilje koje čine maloletnici, a najčešće krivično delo je silovanje, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZZS).
Samo u toku ove nedelje desila su se dva slučaja u kojima su maloletnici osumnjičeni da su bili učesnici u silovanju maloletnih devojčica. Prvo je policija podnela krivičnu prijavu protiv tinejdžera (14) zbog sumnje da je opljačkao dve devojčice (11) na Adi Huji, a onda jednu i silovao, da bi se onda pojavila informacija da je trinaestogodišnja devojčica, štićenica Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine prijavila policiji da ju je silovao dečak (14) iz tog centra.
Nažalost, zvanična statistika RZZS pokazuje da je broj ovakih krivičnih dela od strane maloletnika u porastu. Tako je 2017. bilo 40 krivičnih prijava protiv polne slobode, naredne godine 49, a 2019. čak 54 prijave.
Što se tiče prošle godine, najviše prijava je podneto za silovanje i to 10, a zatim za polno uznemiravanje (9) i nedozvoljene polne radnje (8).
Ova crna statistika je poražavajuća i zato što psihološko lečenje maloletnika, koji dožive ovakvu traumu može da traje godinama, kaže za “24sedam” dečji psiholog Nikolina Milosavljević.
– Koliko će dete koje je prošlo kroz trauma da se leči, zavisi od mnogo faktora: od detetovog temperamenta, od podrške koju ima od strane porodice, kao i od toga da li ide redovno na psihoterapiju. Ukoliko je po prirodi dete emocionalno otpornije, ima podršku porodice i redovno ide na psihoterapiju, velika je šansa da dete izađe iz začaranog kruga traume, čak emocionalno i snažnije. Lečenje može trajati godinama – kaže ona.
Milosavljevićeva objašnjava je silovanje trauma koja ostavlja ogromne fizičke i psihičke posledice, a kod maloletnika može dugotrajno poremetiti psihičko funkcionisanje.
– Ukoliko je silovanje pretrpelo maloletno lice, taj događaj, u kome se dete osećalo bespomoćno i preplavljeno strahom, ostavlja dugotrajne posledice na celokupno psihološko funkcionisanje: dete može da izgubi apetit ili da počne prekomerno da jede, loše da spava, odnosno da ima poteškoća da se uspava i da održi san, česte su noćne more. Može, takođe, da popusti u školi. Osim toga, javljaju se veliki strahovi od izlaska iz kuće, osoba izbegava delove grada gde postoji potencijalna opasnost da se sličan događaj ponovi – objasnila je naša sagovornica.Šokantno je i to što sve više tinejdžera seksualno uznemirava i napada svoje vršnjake, a psihološkinja kaže da razlozi ovakvog ponašanja mogu biti različiti.
Razlozi za ovakvo ponašanje maloletne osobe mogu biti različiti, počev od društvenih faktora do individualnih. Pretpostavlja se da uzrok najčešće leži u poremećenim porodičnim odnosima, možda je dete bilo svedok nasilja u porodici ili možda trpi nasilje. Bilo fizičko, psihičko ili seksualno. Takođe, dete u svom domu, možda, nije imalo prilike da nauči kako da izađe na kraj sa intenzivnim neprijatnim emocijama kao što je bes, ali i kako da regulišu svoje impulse, uključujući i seksualne, pa onda agresivnost manifestuje na drugom mestu i na primeren način. Nasilnici, zapravo, vrlo često žrtve u svojim porodicama – objasnila je ona.
Nažalost, lečenje ovih napasnika je neizvesno i potrebno je puno stvari kako delo ne bi ponovio u odraslom dobu.
– Ne može sa sigurnošću da se kaže da li može da se izleči, ali se pretpostavlja da, ukoliko maloletnik nakon ovakvog prestupa, dobije adekvatnu psihološku i društvenu podršku, psihoterapijski rad, bolji porodični odnosi i slično, postoji šansa da takvo delo ne ponovi u budućnosti – objasnila je ona.