Četrnaesti međunarodni filmski i muzički festival “Kustendorf” svačano je otvorio večeras Emir Kusturica preko veb adrese kustendorf.onilne, uz kratko podsećanje na prethodne festivale, a uz slike praznog sela u kome domaćinu jedino društvo pravi mačak Garfild.
„Nadajmo se da ćemo ovaj tip Festivala, ovaj tip filmova, i filmove koje pokušavamo da snimimo, moći da razvijamo i u budućnosti – rekao je Kusturica i dodao:
– Ovo je jedan od festivala koji će rekreirati raspoloženje i ideju da je film veći od života, da je odlična mogućnost da svrstamo i da valjano napravimo kvalitetnu paralelu između onoga šta je egzistencijalno, političko, istorijsko, kao i između svih pozicija koje je čovečanstvo moglo imati u prošlosti, a koje ćemo imati u budućnosti.
U okviru otvaranja prikazan je rođendanski omaž velikoj glumici Fej Danavej, kao i dokumentarni film „Junaci našeg vremena“, Emira Kusturice.
Međunarodni žiri koji će odlučiti o pobednicima čine Aliče Rorvaher, nagrađivana italijanska rediteljka, glumac Miki Manojlović i Bruno Tarijer, snimatelj i dizajner zvuka iz Francuske. Nagradu „Vilko Filač” za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Amatje. Kusturica je sa njima večeras razgovarao i dirljivo evocirao uspomene na godine kada su svi provodili zajedno na zavejanom Mećavniku, sa željom da dogodine to ponove.
– Čini mi se da smo već sada lansirani na drugu planetu i da je naša konverzacija okarakterisana time što nismo u mogućnosti da se vidimo u realnom vremenu. Nadajmo se da je ovo poslednji put. Ali, pesimistički deo mene mi govori da će ovo biti budućnost. Ono što se nalazi ispod napada je zdrav razum koji kreiramo gledajući filmove zajedno i koji kreiramo živeći u ovim uslovima komunikacije – kazao je Kusturica obraćajući se žiriju koji se javljao preko onlajn poziva.
Rediteljka Aliče Rorvaher je istakla da je zaista potrebno da se svi zajedno okupe i gledaju filmove.
– Možda zaspimo uz neke, što je slatko, malo zaplačemo, smejemo se… Ali da gledamo film koji ne možemo da kontrolišemo, jer danas kada gledamo film preko kompjutera ili na televiziji imamo kontrolu nad njim. Možemo da ga zaustavimo, premotamo, ubrzamo… Ljudi gube mogućnost da budu u interakciji sa drugom osobom koja možda živi neko drugo vreme u odnosu na njih i sada misle da imaju kontrolu nad svim – kazala je rediteljka.
Miki Manojlović složio se sa njom, rekavši da je kontrolisati film koji gledate potpuno drugačiji ugođaj za razliku od onog kada ga gledate na velikom platnu u bioskopu sa publikom.
– Ovo je na neki način usamljenost, koju sam osetio gledajući sve ove filmove. Vrlo je loša situacija da kontrolišete film koji gledate. Mi smo praktično u montaži. Morate biti sami u montaži, ali nama u publici su potrebni ljudi oko nas. Da pokušamo da se osećamo zajedno kao grupa – kazao je glumac.
Bruno Tarijer istakao je da se film može osetiti samo u bioskopskoj sali, a Kusturica se nadovezao rekavši:
– Nadajmo se da će mladi ljudi regenerisati i u svoje ruke preuzeti zamisao kinematografije, kao što je nekada bila, kao što je i dalje, ali je uspešno marginalizovana.
Mišel Amatje je takođe izrazio mišljenje da je celokupan osećaj festivala preko interneta čudan, jer je čest gost na Mećavniku.
– To je uvek bila dobra nedelja slobode, otkrivanja novih filmova, upoznavanja novih ljudi na radionicama, partijanjima. Ovo je na neki način gubitak slobode – kazao je Amtje.
Kusturica je istakao da ako je ovo namera, ona je ista kao ona koju su imali pre Prvog svetskog rata, vreme velikih promena.
– Velika promena pravila igre sveta. Kao neka dobra vrsta priprema za lošu budućnost. Nadajmo se da filmovi koje imamo obećavaju novi talas nečega što će u budućnosti biti pretvoreno u bolji film, ili u krajnjem slučaju, film koji bismo želeli da vidimo na velikom platnu – kazao je osnivač festivala i složivši se sa rediteljkom Rorvaher da “iako pesimistični u mislima, treba biti optimističan u srcu”, otvorio festival.
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković takođe se obratila preko video linka i podsetila na važnost Kustendorfa kao festivala, ne samo na mapi naše zemlje i regiona, već i celog sveta.
– Festival na maštovit način podstiče talente iz Srbiji i regiona, i celog sveta da postanu filmski stvaraoci koji će ostaviti dubok trag u sedmoj umetnosti kao što su to učinili osnivač festivala Emir Kusturica, ili gosti prethodnih izdanja Kustendorfa, kao što su Džoni Dep, Džim Džarmuš, Paolo Sorentino – kazala je, između ostalog, Gojkovićeva.
U okviru takmičarskog programa, prvog dana festivala biće prikazano pet filmova „Odlutala“ Une fon Majdel iz Nemačke, „Nina“ mladog autora iz Bugarske Hrista Simenova, „Kiša“ Pjotra Milčareka iz Poljske, kao i filmovi Petra Pešuta iz Srbije „Za Vasotu“ i „Rio“ Ženje Kazankine iz Rusije.
Programska celina „Savremene tendencije“, počinje u 21 sat filmom Andreja Končalovskog „Dragi drugovi!“, a nakon filma biće prikazan razgovor režisera sa Emirom Kusturicom. U okviru „Retrospektive velikana“, od 23 sata biće emitovana prva epizoda serije „Bila jednom jedna zemlja“ Emira Kusturice.Takmičarski program 14. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala “Kustendorf” će se sastojati od dvadeset dva kratkometražna filma domaćih i inostranih autora koji će biti prikazani do 25. januara.