Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi i svetu koja finansira neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje sa starosnom granicom za ženu do 43 godine za prvo dete, a omogućena su i dva pokušaja vantelesne oplodnje za drugo dete ukoliko je prvo dete dobijeno na ovaj način. Rezultati istraživanja koje je sprovelo Udruženje “Šansa za roditeljstvo” pokzalao je da korisnici uglavnom nisu zadovoljni kvalitetom usluga u tom procesu i da bi 80 odsto ispitanika pre izabralo da vantelesnu oplodnju pokrene u privatnoj, a ne u državnoj klinici.
Predsednica Udruženja “Šansa za roditeljstvo” Sandra Jovanović kaže da je u istraživanju učestvovalo 500 ispitanika koji su govorili o kvalitetu usluga u 6 državnih i 11 privatnih centara, koji imaju potpisan ugovor sa RFZO-om za veštačku oplodnju.
“Mi jesmo jedna od retkih zemalja u svetu koja ima neograničen broj polušaja, ali neodstaje nam da radimo kvalitetu usluga. Nezadovoljstvo potiče zbog čekanja na pregled, a čak 80 odsto ispitanika bi odabralo pre privatnu uslugu”, ocenila je Sandra Jovanović gostujući u Jutarnjem programu.
Iako su troškovi vantelesne oplodnje visoki u privatnim klinikama, pacijenti ih više biraju.
“Prosečno čekanje pacijenata na pregled je duže od 60 minuta. Generalno imamo problem ophođenja lekara prema pacijentima i ja se nadam da će se ove stvari promeniti. Mislim da klinike uviđaju da postoji problemi i da ćemo zajedno raditi na njihovom rešavanju”, navela je predsednica Udruženja „Šansa za roditeljstvo”.
Veštačka oplodnja se može se uraditi i van granica naše zemlje, ali je to prošle godine bilo značajno teže zbog epidemije koja je zatvorila granice. Sandra Jovanović objašnjava da je u tom slučaju reč o donacijama.
“To se radi uglavnom u inostranstvu, donacija treba da počne da zaživi kod nas. Kako su granice još zatvorene nismo mogl taj vid oplodnje da radimo. Zato postoje pristisci da se dozvoli parovim da odu do Grčke ili Češke po njihove embrione”, istakla je sagovornica RTS-a.
Ona se nada da će uprkos obustavama na koje su bili primorani zbog pandemije, broj uspešno realizovanih vantelesnih oplodnjni biti veći.
Iako je starosna granica za žene 43 godina (to znači do trenutka kada napune 43 godine, ne i posle), Jovanovićeva ukazuje da posle toga žene imaju manju šansu da ostvare trudnoću, ali da se takvi parovi upućuju na donaciju.
“Znam da postoje lokalne zajednice koje pokušaje vantelesne oplodnje finansiraju do 50 godine. Uspeh je ipak mnogo malji kad su u pitanju sopstvene ćelije, nego kad je reč o donacijama u tim godina”, ukazuje predsednica Udruženja “Šansa za rodtenjstvo”.
Ona još jednom podseća parove da na vreme razmišljaju o plodnosti i da se ne čeka poslednji trenutak.
“Novina je da sad imamo jednu komisiju pri kliničkim centrima, tamo se nalazi predsedavnik Republičkog fonda, onda se odatle upućuju na lekarsku komisiju, tu se uradi spremogram i ultrazvuk kod žena. Mnoge stvari su se promenile na bolje”, ukazuje Jovanovićeva.
Kako ne postoji zvanični registar parova koji se upute na vantelesnu oplodnju i dece koja se dobiju tim putem, Sandra Jovanović kaže da se u Srbiji vode evropskom statistikom da svaki šesti par ima problem sa začećem.
Svi oni koji imaju pitanja i nejasnoća u vezi sa dokumentacijom ili javljanjem na proceduru vantelesne oplodnje finansiranu od strane RFZO-a mogu da kontaktiraju besplatan nacionalni broj za vantelesnu oplodnju 0800/333-030.