Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović rekao je za RTS da je izmenama zakona o budžetskom sistemu dozvoljeno da u ovoj godini sva javna preduzeća na odgovornost menadžmenta, mogu da zaposle do 70 posto novih radnika u odnosu na brojku onih koji su po različitim osnovama u prethodnoj godini napustili to preduzeće. Govorio je i o tome šta će biti sa državnim preduzećima i kakav je plan Vlade Srbije.
Zapošljavanje na određeno i neodređeno vreme u javnom sektoru biće olakšano od početka ove godine, jer je ukinuta zabrana koja je trajala punih šest godina. Državna preduzeća i ustanove u naredne tri godine ipak neće moći da zapošljavaju bez ikakvog nadzora i propisa i to mogu samo ako su plate i doprinosi za novozaposlene obezbeđeni.
Privreda u 2021. neće biti ista i moraće da menja poslovne modele i terapiju, kažu u Privrednoj komori.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se najveći priliv novozaposlenih očekuje u realnom sektoru i u tom kontekstu javni sektor nije više toliko interesantan.
“Mnogo se toga u poslednjih pet ili šest godina u Srbiji desilo. Danas nije jednostavno naći toliko plaćen i toliko atraktivan posao u javnom, koliko u realnom sektoru, odnosno privatnom sektoru”, istakao je Stevanović.
Kaže da je to bio cilj države u poslednjih pet-šest godina. “Ali kada govorimo o javnom sektoru relaksacija koja se pominje – u funkciji je pre svega, zanavljanja javnog sektira kada govorimo o starosnoj strukturi zaposlenih i naravno kvalifikacionoj strukturi”, kaže državni sekretar.
Prema njegovim rečima, u narednom periodu žele da zanove kadar u javnim preduzećima, da uđu mladi ljudi koji mogu da nose izazove koje moderno tržište sa sobom nosi – da sva preduzeća javna ali i druga državna mogu da ponude i bolji kvalitet usluga, da budu konkurentnija na tržištu što danas tržište od njih traži.
Izmenama zakona o budžetskom sistemu dozvoljeno je da u ovoj godini sva javna preduzeća na odgovornost menadžmenta, odnosno direktora, mogu da zaposle do 70 posto novih radnika u odnosu na brojku onih koji su po različitim osnovama u prethodnoj kalendarskoj godini napustili to preduzeće – da li je to prirodni odliv po osnovu penzije, tehnološkog viška, zato što su našli bolje radno mesto ili bili sankcionisani i otpušteni iz kompanije, objasnio je Stevanović.
Državni sekretar u Ministarstvu privrede kaže da za svako sledeće radno mesto neophodno je da pitaju Vladinu komisiju i da im ona da saglasnost i odobrenje za to novo zapošljavanje.
“Nije ovde ideja da se jedan pritisak ili mera restrikcije dodatno relaksira da neko može da propulzivno zapošljava. Ideja je kvalitativno zanavljanje zaposlenih u tim preduzećima sa jedne strane i sa druge strane prebacivanje dela odgovornosti na ljude koji donose odluke u tim preduzećima u ime države – da se odgovorno ponašaju, da jasno prepoznaju šta je to od kadrova i novozaposlenih što ima relano treba što će biti u funkciji unapređenja rada i poslovanja kompanije, firme, preduzeća”, podvukao je Stevanović.
Smatra da je u duhu ambicija države da se ozbiljno bavi državnim preduzećima u narednom periodu – javnim preduzećima i drugim – neophodno i to kadrovsko osnaživanje.
“Država je 2013. i 2014. 2015. definisala svoje prioritete, govorilo se o brojki od 560 preduzeća, bilo je u portfelju Ministarstva privrede za privatizaciju i za stečaj”, kaže državni sekretar.
Pet ili šest godina kasnije ta brojka se svela na oko 70 preduzeća i realno je da ponudimo na tržištu do 30 preduzeća, a sva ostala će po našoj slobodnoj proceni ići u stečaj, rekao je Stevanović.
Kada raščistite taj portfelj, ukazuje Stevanović, imate prostor i mogućnost da se bavite javnim preduzećima, dubinskom, suštinskom reformom.
Kaže da je 10. decembra usvojen dokument na Vladi na predlog Ministarstva privrede, koji predstavlja polazne osnove za definisanje politike državnog vlasništva.
Ta politika, kako napominje, biće definisana u strategiji koja će se usvojiti do 12. februara i iz nje će proisteći akcioni plan koji će se usvojiti do marta.
“To će biti jedan od glavnih prioriteta Vlade i Ministarstva privrede kao nosioca tih aktivnosti, da sva državna preduzeća u kojima država ima 50 odsto i više vlasništva stavimo pod isti krov i pod istu kapu – to znači da će preduzeća koja su danas u statusu javnih preduzeća ili privrednih društava koja se bave delatnošću od opšteg interesa ili država preduzeća u prerađivačkoj industriji – biti uokvirena jednim zakonskim, pravnim i regulatornim okvirom”, istakao je Stevanović.
Ideja će biti da se država odredi koja su to preduzeća u kojima želimo da ostanemo većinski vlasnik.
Sva ostala preduzeća biće ponuđena na privatizaciju – rešavaće se kroz stečaj, ali će obaveza države biti da korporativne principe i sve ono što čini moderno poslovanje uvede u svako svoje državno preduzeće.
“To će podrazumevati definisanje planova i programa po pravilima po kojima se to radi u modernim kompanijama, pod posebnim uslovima biraće se organi upraljanja, nadzorni odbori, skupštine, biće određeni kriterijumi na osnovu kojih će biti birani oni koji sede u tim organima upravljanja”, rekao je on.
Odgovaraće strogo za sve svoje planove i aktivnosti, a za sve obaveze koje u tim planovima predvide a ispune ih ili ne ispune, biće predviđena i pripisana politika nagrađivanja i kažnjavanja.
Kaže da će za ovaj posao biti nadležno Ministarstvo privrede u saradnji sa ostalim organima i vrlo o brzo će ući u taj posao.
“Ovo će doprineti novom impulsu rasta BDP-a, doprineće da standard građana raste, unaprediće kvalitet rada i funkcionisanja svih preduzeća za koje ste zainteresovani kao poreski obveznik i svako drugi, i u kontekstu kvaliteta usluga ali i u kontekstu činjenice da ne budu samo fiskalni neutralni nego da dividende i dobit koje država od njih očekuje budu iz godine u godinu veći”, zaključio je Stevanović.