INTERVJU – Ostoja Mijailović: Plaćamo četiri promašena ugovora iz prošle sezone, ne mogu sada da dam 2.000.000 za nove i kažem baš me briga za sutra

Zašto je odbio preko 300.000 evra za Mozlija, zašto je odbio 2.400.000 od Fibe, da li kasne plate, da li će biti pojačanja, kome su isplaćeni dugovi, da li je previše stranaca u timu…

„Već 15. marta sam znao šta će se sve dogoditi“, kaže predsednik Partizana Ostoja Mijailović u intervjuu za Mozzart Sport.

Mogla je 2020. da bude najbolja godina Partizana u novijoj istoriji, imao je i igru i rezultate i hemiju i navijače i pol-poziciju i u Evrokupu i ABA ligi pred plej-of. Niko mu ništa, naravno, nije garantovao, ali je crno-beli brod bio na pravom kursu i delovalo je da može nazad u Evroligu što bi razgalilo njegovu armiju navijača.

Danas, početkom 2021. godine, Partizan ima tim i igru koji su daleko od tog nivoa, tim koji je poražen od Krke bezmalo 20 razlike i ima slab skor u ABA ligi, ali i što je pozitivno, obezbeđenu TOP 16 fazu Evrokupa. Od marta do decembra sve se okrenulo naglavačke, a upravo smo o razlozima tog pada, ali i o daljim planovima i ciljevima pričali sa predsednikom Partizana.

Dve teme su dominantne.Jedna je rezultat koji je najviše važan navijačima.Druga je stabilnost, funkcionisanje i finansije kluba, a to je pre svega bitno predsedniku i ljudima u klubu.

Mijailović je u razgovoru za naš portal objasnio da plate u klubu ne kasne, da Partizan redovno isplaćuje dugove (do sada dao 2.500.000 evra ukupno bivšim trenerima i igračima), da budućnost u nekoj meri zavisi i od konačne presude u sporu sa bivšom Marfin bankom, a dotakao se i odluka da ne proda Vilijama Mozlja Makabiju za 350.000 evra, te zašto Parni valjak nije prešao u FIBA okrilje iako je, kako se može čuti, crno-belima nuđeno 2.400.000 evra za četiri godine (600.000 evra po godini).

Da ne idemo okolo, već pravo tamo gde navijači imaju najveće interesovanje.Pojačanja? Da li će ih biti?

Radi se na tome, bira struka… Navijači su nestrpljivi.

“Stručni štab je sa sportskim sektorom pre 15-ak dana (intervju rađen 24. decembra) dobio odrešene ruke da promeni nešto na pozicijama koje škripe. Uvek je lako dovesti igrača, napraviti alibi priču, ali treba dovesti nekoga ko će da pruži timu, da unapredi nešto. Znaju se naši ciljevi. Razgovarali su sa svim igračima, znamo ko kako razmišlja. Katastrofalna utakmica sa Krkom je pokazala kao da postoji nezadovoljstvo kod nekih igrača”, rekao je Mijailović na početku razgovora za Mozzart Sport.

Na kraju cele priče o pojačanjima uvek se dođe do finansija. I tu ljudi koji vode klub moraju da balansiraju na tankoj žici: da zadovolje navijače, a da ne unište kasu.

“Kad bih mislio danas za sutra, Partizan bi doveo četiri igrača za 2.000.000 evra. Osvojimo sve i koga briga šta je sutra? Nisam vaspitan tako, za svaki evro gledam, ne želim da bacamo novac koji nemamo. Moja kompanija je najveći privatni sponzor kluba. Mogao sam na druge stvari, ali trošim u Partizanu. I onda sam lošiji od onih koji žive od klubova”, kaže Mijailović.

Pa onda dodaje:

“Bio bih u javnosti bolji predsednik kad bih klub zadužio 2.500.000 evra i ušao u Evroligu. I onda kažem: ´Više nisam predsednik, ostvarili smo cilj. Evo, vi pametnjakovići nađite pare sada´. Da ti koji pričaju treba da obezbede jednu mesečnu platu, ne više, povukli bi se i rekli da je neko drugi uništio klub. Kako su ljudi kojima se duguje 10 godina primili novac?To je neko morao da donese u klub, nije palo s neba”.

Jasno je da je ABA liga kritični deo sezone Partizana i da je nezadovoljstvo najviše usmereno ka tom takmičenju.Ciljevi su jasni u 2021.godini.

“Moramo da damo sve od sebe da uđemo u plej-of ABA lige i TOP 8 Evrokupa. Kritična zona je ABA liga. Partizan nije klub koji treba da razmišlja da li će da igra plej-of ABA lige. Razlika između ove i prošle sezone je svega u 10 koševa, šest utakmica smo izgubili na koš razlike, razlika svega u 10 poena”, kaže Mijailović.

Partizan je prošle sezone davao jake i dugoročne ugovore igračima, a sve je to trebalo da donese Evroligu. Cilj je opravdavao sredstva. Rezultati su bili tu i stručni štab je opravdavao svoje želje. Ali, korona je imala drugačije planove.

Sada su neki ugovori ostali kao kamen oko vrata. Upravo o njima govori Mijailović. To su igrači koji ni prošle sezone nisu imali dobar doprinos, a i dalje su na platnom spisku.

“Imamo četiri promašena ugovora iz prošle godine, gde sada plaćamo penale. To su Parahovski, Pejners, Reding i Mekadu. Oni su vukli 30 odsto budžeta. Ali, s druge strane, stručni štab je napravio odlične rezultate i sa takvim promašajima, ali su oni ostali ´hipoteka´za ovu godinu. Posle odlaska Trinkijerija, imali smo ugovore na više godina sa igračima, takvo je bilo opredeljenje jer se smatralo da se na taj način ukazuje određeno poverenje i struci i igračima da će biti tu i dogodine, kada ostvare plasman u Evroligu. Znamo, sezona je prekinuta i vraćena unazad. Želja trenera je bila da ode da radi u Evroligi, rastali smo se u najboljoj atmosferi, iako nam nije odgovaralo što ide… Nagazna je to mina za trenera koji dolazi nakon takve sezone (makar i nekompletne)…. Trinkijeri o nama govori u superlativu, jer smo i mi ispoštovali sve prema njemu. Dok je radio, pošteno je radio, odradio, hteo da promeni sredinu, promenio, ide život dalje. Ne vidim ništa mistično. Naši ljudi skloni teorijama zavere. Korona jeste kriva za većinu stvari, ali ne za sve”, kaže predsednik Partizana.

Jasno je predsedniku crno-belih da je korona 15.marta suštinski u dobroj meri uništila rad u prethodnih par godina. Sve što je urađeno prošle sezone palo je u vodu.

“Tačno sam 15. marta znao šta će da se desi! Loš trenutak je kada igrači i treneri glavom budu na stepeniku više. I to potpuno zasluženo. Prošla sezona je trebalo da bude jedan od najvećih istorijskih uspeha Partizana u novijoj eri. Mi opet pričamo tako da se prikazuje u javnosti kao najneuspešnija”.

I često je novac zbog svega navedenog na meniju i usnama mnogih. Finansije su vrlo zanimljiva tema kada je Partizan u pitanju.U javnosti se pojavljuju različite priče. Od onih koje kažu da Partizan ima para u neograničenim količinama, da je državni projekat, do onih koji kažu da plate kasne, da igrači zbog toga ne žele da igraju, da je klub pred bankrotom.

Šta je od svega toga istina?

“Farsa je u javnosti da imamo nenormalne količine novca. To nije istina. Ali je laž i da kasne plate. Redovne delimo plate. Finansijski smo stabilni, iako vučemo repove iz prošlosti. Kakve veze ja imam sa dugovanjima igrača i trenera koji su ranije bili? Mi smo do ove godine isplatili (skoro) sedam prvih trenera od ranije! Sada nosimo taj teret prošlosti i sadašnjosti i borimo se protiv kovida. Kada čujemo da Partizan nema sistem i ne funcioniše… Brzo smo zaboravili 2017.godinu. Kakav je roster bio 2017? Je li to bio roster koji Partizan zasluživao? Kada sam doašo u klub, sav novac je potrošen sezonu unapred i postajale su blokade BAT i blokada banke”

Često čujemo upravo podatke da Partizan ne samo da mora da razmišlja o današnjici, već i da mora da brine o dugovima. Duguje se trenerima, igračima. I sve je to moralo da dođe na naplatu.

Koliko je igrača Partizan zapravo skinuo sa dugovanja? A koliko trenera? Koliko je sve to koštalo?

“Od trenera – Božić, Muta, Džikić, Gašić, Jovanović, Čanak… Šestoricu skinuli s dugovanja i sedmom, Duletu Vujoševiću, je plaćeno 75 odsto duga, koji je od pre deset godina. Hvala Duletu što je pristao na rate da plaćamo, ali plaćamo. Troškove za trenere je Partizan platio milion, samo za bivše trenere. A za te pare smo mogli da dovedemo dva-tri evroligaška igrača, da napravimo hit sezonu. Ali, nisam tako vaspitan, odgovoran sam čovek. Mogao sam da zadužim klub i da budem najbolji predsednik Partizana, a šta ćemo da radimo 1. septembra? Gde tada? Da se nadamo se da ćemo da živimo od vazduha?”, pita se Mijailović.

Kolika je okvirna razlika u dugu Partizana od momenta kada ga je Mijailović preuzeo u odnosu na danas?

“Za normalnog čoveka koji zna matematiku do četvrtog osnovne: Platili smo sve plate sezona 17/18, 18/19 i 19/20 i sada plaćamo redovno u sezoni. Kada smo došli u klub, radnoj zajednici se dugovalo 26 plata! Za moje vreme za 40 meseci radna zajednica je primila 40 plata i još pet-šest zaostalih plata. Platili smo sve plate i servisirali troškove iz prethodnih sezona i 80 odsto dugova od 2010. godine. U skladu sa mogućnostima dovodili pojačanja. Isplatili smo 1.000.000 evra duga trenerima i 1.500.000 evra bivšim igračima”, konstatuje predsednik Partizana.Partizan ne samo da mora da vraća pomenute dugove, već ima problem u vidu činjenice da ne može da zarađuje od prodaje karata. Ne samo da nema vetar u leđa od strane navijača, već je i “kasica prasica” daleko praznija.

Može li Partizan u neku doglednu sezonu da uđe bez ikakvih dugovanja? To je pitanje koje muči mnoge kojima je crno-bela boja pri srcu.

“Projekcija je bila da smo do 15. marta zaradili milion evra za karte. I da smo došli do kraja sezone, da bismo zaradili još 700.000 evra do 1.000.000 evra. Mi bismo tu sezonu bili pozitivni, kao i sezonu pre. U ovu sezonu bismo smo ušli, da je bilo sve kako se očekivalo, sa višim cenama karata, marketinški jači, ne bismo imali nikakav problem. Ovako, sada Partizan živi najviše od rezultata”.

Koliko je zapravo Partizan u u finansijskom minusu zbog nedostatka prodaje karata?

“Za nezavršenu prošlu sezonu je minus do 1.000.000 evra. Za ovu sada, najmanje smo u minusu 700.000-800.000 evra. Samo na kartama. A gde su sponzori koji su usled ekonomskih posledica virusa korona smanjili sponzorstva. Da napravim poređenje koje će objasniti koliko je dobar potez bio prelazak u Arenu. Kad smo igrali Evroligu u sezoni 2013/2014, ukupan prihod od karata bio je samo oko 400.000 evra za celu sezonu. To vam sve govori”.

U celoj ovoj zbrci sa virusom korona, dva puta je Ostoja Mijailović presekao i doneo veoma važne odluke, još pre početka sezone: kada je FIBA Liga šampiona nudila 2.400.000 za četiri godine kao i kada nije prodat Vil Mozli. Makabi je nudio oko 350.000, Partizan nije potrčao za novcem ni u jednom od ta dva slučaja.

I to u situaciji kada je već korona bila prisutna.

Zbog čega?

“Nama je stigla ponuda za Mozlija od preko 300.000, u situaciji gde nemamo novca od karata, ali gledao sam interes sportskog sektora. Trener mi je rekao da je Mozli jedan od ključnih igrača da napravi rezultat. Meni kao predsedniku bi bilo lakše da ga prodamo, uzmemo novac i idemo dalje. Ali, gledali smo interes kluba i nije mi krivo kada posle takvih stvari čujem na ulici da neko komentariše da ja želim loše Partizanu, da ja donosim loše odluke koje su na štetu Partizana. Ta eventualna odluka da se proda bi bila štetnija igrački, ali dobra finansijski. Zato se danas za tih 300 plus hiljada evra mučimo kako da ih nađemo”.

Vagao je Partizan i kom carstvu da se prikloni. Da li da posle odluke Evrolige da “ponovi” sezonu ode da igra Evrokup ili da pređe u Fibu gde bi finansijski bolje prošao. Ali, zna se stav crno-bele javnosti koja je većinski za Evroligino jato.

Zato je Partizan odbio Fibu.

“Šta bi nama kao Upravi i meni kao predsedniku rekli navijači Partizana da neko iz regiona dobije vajld kard u Evroligi, a mi odemo da igramo Ligu šampiona? Šta bi rekli? Lakše bi nam bilo da obezbedimo budžet da odemo u Fiba, usput, hvala Fibi na ponudi. Ne kažem da ćemo je uvek odbijati, ali smo gledali sportski interes Partizana. Zato nismo prodali Mozlija. Ja nisam hteo da se odreknemo tog mesta iako smo mogli da uzmemo taj novac od FIBE, prodamo Mozlija i tražimo drugog igrača na toj poziciji. Nek se stručni štab snađe, tako radi većina predsednika. Sa te dve odluke smo ostali bez veoma velikog priliva novca u kasi”, konstatuje Mijailović.

U slučaju da je Partizan otišao u Fibu i da je ostao bez Mozlija, kasa bi bila puna, a radi se o cifri od 2.400.000 evra za četiri sezone. I sigurno bi tako crno-belima bilo lakše da izmiruju svakodnevne obaveze.

“Za sav ovaj novac koji smo doneli u klub i njime vratili dugove koji su nastali pre nas, sada sa neke tačke gledišta možemo da zadužimo Partizan. Ne bih u tom slučaju ništa bio kriv, jer bi dug koji sam nasledio kada sam stupio na mesto predsednika ostao isti, a navijači bi se radovali rezultatima. A šta Partizan sutra da radi, gde će ovi ljudi koji pre tri godine nisu primali pare? Da se radujemo pred puno praznim Pionirom pred 700-800 navijača i pet golubova? Sećam se te scene tima koji nas je ukupno koštao 400-500 hiljada evra, gde pojedini igrači bez perspektive nose dres Partizana. Nismo imali nikoga, nismo imali sistem”.

Vratimo se na rezultate. Oni su daleko od sjajnih ove sezone kao i igra. Partizan nije delovao dobro većim delom sezone. Mnogi to pripisuju i činjenici da u timu ima previše stranaca koji ne prave razliku, te da domaći igrači nemaju pravu ulogu.

Kako na to gleda predsednik kluba? Da li u Partizanu trenutno igra previše stranih igrača? A da oni sa srpskim pasošem nemaju dovoljno dobar doprinos.

“Ne važi to za Partizan u punom kapacitetu, ali u jednom delu važi. Pre 10-15 godina je bila drugačija situacija, Partizan je imao prostora uz kvalitetan rad, da okupi mlade igrače, talentovane. Danas se ne prave igrači, jure se trofeji. Nekad je Partizan razvijao igrače da se bori da njihovom prodajom finansijski preživi, a uz to je pravio i rezultate što je iz perspektive današnje košarke izgleda gotovo neverovatno. Ali, Partizan je danas ušao u kolosek drugih ekipa da se bori samo za trofeje. Naši navijači ako biraju između talentovanih igrača koji će se prodati u NBA i trofeja – biraju trofeje. Postići oba cilja u današnjem svetu je gotovo nemoguće istovremeno, već delimično. Da jedan do dvojice igrača iz mlađih kategorija budu sastavni deo ekipe. Ko su razvojni timovi u Evropi? Gotovo da ih nema. Današnja i nekadašnja košarka nisu isto. Moramo da nađemo sredinu. Ne možemo da plaćamo skupe strance, nismo sredina koja može da stvori toliko novca da plati skupe strance”.

Bilo je tu dosta promašaja u vezi sa dovođenjem pomenutih stranaca, ali je bilo i pogodaka, čak i zarada na prodaji igrača u druge klubove. Takvih primera je nekoliko, što stranih, što domaćih, a ukupna zarada sa te strane prihoda blizu je 1.000.000 evra.

“Od 2014. do 2018. u Partizanu nije osvojen nijedan trofej. Za obeštećenje smo uzeli nula evra! U poslednje dve godine smo uzeli gotovo milion evra za obeštećenja, tri Kupa i ABA Superkup. Prodati su Miler, Vilijams-Gos, Lendejl, Vanja Marinković… To je snaga Partizana, da napravi igrača i posle uzme obeštećenje.”.

Dodaje predsednik Partizana da su raniji uspesi tek kasnije dolazili na naplatu i da su crno-beli veći deo tih uspeha plaćali u poslednje dve godine.

“Više su navijači poštovali vreme kada je klub bio pred bankrotstvom, a pravio rezulate, a ne sada kada imamo neke rezultate, ali smo uspešni i poslovno kao Partizan. Što znači da navijač gleda prvenstveno rezultate i trofeje. Znali su navijači i tih trofejnih godina da postoje određeni problemi, ali oni nisu mnogo na njih obraćali pažnju dokle god je bilo rezultata. Ljudi treba da znaju da to što smo se radovali 2010, 2011. i 2012. godine klub plaća tek sada, a sada što se radujemo treba isto sada da platimo. I pored korone i svih stvari”.

Iako je predsednik, prvi čovek Partizana često ističe da ne zadire u sportski sektor, iako, naravno, upravlja novcem i finansijama.A takav je slučaj i kada je dovođenje igrača u pitanju. Kaže, nijednog do sada nije doveo svojom voljom i insistiranjem.

“Za tri godine nisam doveo nijednog igrača u klub! Da sam ja rekao da treba da dođe. Jesam obezbedio novac, ali nisam tražio kada mi se neko sviđa i, kao, mora da se dovede. To je posao sportskog sektora. Gledam ovako: Ili imamo ljude kojima verujemo da rade svoj posao ili ih menjamo. Da ja glumim sportskog direktora i trenera u isto vreme, da snagom autoriteta namećem ko će da igra, koliko minuta…. Imamo stručni štab. Mogu da odlučim o visini ugovora, dugotrajnosti tih ugovora…”.

Kada govorimo o Partizanu i novcu, jedna od najvažnijih stvari je spor Parnog valjka sa Ekspo bankom (nekada Marfin banka).

Sud je ranije doneo prvostepenu presudu i ona glasi: Partizan banci ne duguje ništa, dok je banka dužna da klubu uplati nadoknadu za reklamiranje u iznosu od 77.000.000 dinara, plus pripradajuće kamate. U zbiru, dug banke prema Partizanu iznosi oko 105.000.000 dinara.

Naravno, čeka se konačna presuda.

“Ukupno, u slučaju pozitivne presude, dobit Partizana bi bila oko 2.500.000 evra. Sud sada kaže da banka daje 1.000.000, a banka je potraživala 1.500.000. Ljudi zaboravljaju da je to kredit od pre 20-ak godina. Borio sam se bezmalo tri godine sa advokatima, dobili smo prvostepeno. Sada se ljudi pitaju kako se to rešilo?”

Na kraju – priča o kraju. Kako će izgledati Partizan kada se podvuče crta između onog kako je izgledao u trenutku kada je Mijailović dolazio u odnosu na momenat odlaska sa pozicije?

Da li će moći mirno pred navijače?

“Kada budem odlučio da odem, ja ću da napravim presek stanja od dolaska do tada, u pisanom tragu, da javnost bude obaveštena ko je partizanovac, a ko nije. Imamo ljude kao što je Saša Pavlović, koji je u najtežem momentu pomogao Partizanu. A imamo ljude koji traže kamate i nama i od drugih klubova. I onda kada pojedince pomenete našim navijačima, oni više poštuju one koji tuže Partizan i one koji traže kamate, od onih koji dođu u Partizan i pokažu zahvalnost sretni što klub funkcioniše. Moramo da podelimo one prave iskrene partizanovce, legende, i one koji bi da nešto zagrebu, koji neće kartu da plate”.

Za kraj…

“Mandat meni i upravi traje još nešto manje od dve godine. Sve ovo što sam govorio su činjenice. I papire mogu da iznesem. Pogledajte naše utakmice prošle godine, u Areni…Partizan je izgledao kao da je u Evroligi”, zaključio je Mijailović.

Bila je 2020. baš crno-bela godina Partizana.

#intervju, #ostoja mijailović, #partizan

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.