Odavno malina, bilo sveža ili smrzuta, nije bila traženija i skuplja na svetskom tržištu kao sada, zalihe ovog voća više da nema, a glavni razlog za porast potražnje na globalnom nivou su kultura ishrane i dokazana lekovita svojstva “crvenog zlata”.
Ovo tvrdi dr Aleksandar Leposavić, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti malinarstva koji kaže da ovakav trend, i po pitanju potrošnje i cene, nije imala od 2005. godine, a izazvala ga je situacija sa korona virusom.
Kao primer navodi SAD koja je 30. septembra na zalihama imala 12 odsto manje maline nego u istom periodu prošle godine.
-Sa svim nepoznanicama i razvojem situacije sa koronom, brojne zemlje – proizvođači maline, imali su velikih problema oko proizvodnje, organizacije berbe i plasmana, jer kupci nisu imali dovoljno relevantnih informacija o tome da li se virus prenosi konzumiranjem jagodastog voća. Nekoliko laboratorija u svetu je potvrdilo da ne postoji apsolutno nikakva opasnost od prenošenja virusa, što je uz brojna ranija i inenzivirana nova istraživanja o hranidbenim i lekovitim istraživanjima dovelo do skokovitog rasta, – kaže za “Blic” dr Leposavić.
U rezultatima istraživanja, napominje on, posebno se itiče povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i B. Konzumiranje relativno malih količina maline, koja ima alkalizujuća svojstva i minerale kalcijuma i kalijum, doprinosi poboljšanju stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, zbog regulisanja sadržaja mokraćne kiseline. Pokazalo se da antioksidansi maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije.
-Po meni je ključni razlog zbog čega potrošači preplašeni korona virusom više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije je što ona protivupalno deluje na brojne procese u oganizmu čoveka, – napominje ovaj stručnjak.
Povećana tražnja došla je u godini kada je rod maline podbacio u svim zemljama koje važe za najveće proizvođače svetu, na šta su prvenstveno uticale nepovoljne vremenske prilike. Posle berbe u aprilu, pojašnjava dr Leposavić, Čile je brzo prodao svojih 35.000 tona pre svega razvijenim državama koje su se potom okrenule evropskim proizvođačima.
To je uticalo i na rast tražnje za našom malinom, samim tim i skok cene, a ne radne grupe, tela, nacionalni savet, malinarska udruženja, asocijacije, njihovi predstavnici. Srpski rolend je premašio tri evra i dalje raste, ali osim ugovorenih kolilčina više ga nema u hladnjačama. Sveukupna situacija opominje da se mora raditi na negovanju tržišta i nekim stvarima koje su kod nas zapostavljene i izložene negativnoj kampanji zarad nekih špekulativnih namera, kao štu su priče da je naša proizvodnja problematična, da je higijena na lošem nivou, da su hladnjače loše opremljene a standardi loši, – iznosi dr Leposavić.
Povoljna stvar za srpske malinare, nastavlja sagovornik “Blica” je što već sada, zbog stalnog rasta tražnje za ovim voćem, potpisuju mnogo unosnije ugovore sa otkupljivačima nego što je bio slučaj za ovogodišnji rod.
Trenutni deficit za malinom, potencira dr Aleksandar Leposavić, ne može značajnije da nadomesti nijedna zemlja u svetu što otvara veliku šansu domaćim proizvođačima.
-Ne bih savetovao da odmah podižu nove zasade bez dobro obezbeđenih uslova za ovu vrstu proizvodnje, jer malina traži odgovarajuće zemljište i kvalitetan sadni materijal koga nema dovoljno u svetu. Najpovoljnija mogućnost je da posvete veću pažnju postojećim zasadima i iz njih izvuku maksimum, – preporučuje stručnjak iz oblasti malinarstva.