U Srbiji, u proseku, na svakih 10 dana bude ubijena jedna žena u porodičnom nasilju. Od početka godine, stradale su njih 22. Nema države koja je iskorenila partnersko i porodično nasilje, ali je ono češće u društvima koje ga tolerišu. Srbija nastavlja projekat “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama”, koji je pre 10 godina počela sa ambasadom Švedske i UNDP, a u narednom periodu prioritet će biti bolja procena rizika i rad sa nasilnicima. Za to je obezbeđeno milion i po dolara.
Svaki četvrti mladić u Srbiji smatra da nije strašno ukoliko udari šamar svojoj partnerki i da je seksualno uznemiravanje faza odrastanja. Da je normalno povremeno tući svoju devojku smatra svaki deseti. I dok pojedini tako misle, mnoge devojke i žene trpe nasilje i u tišini pate.
“Znate zakone smo promenili, doradićemo ih još, ali to nije dovoljno da li će izaći da prijavi ili ne. Ako pogledamo strukturu onih koji sad prijavljuju nasilje, broj prijava nasilja raste. Ono gde je trenutno najveći problem jesu romska populacija koja ne prijavljuje nasilje, žene sa invaliditetom koje 0,01 posto prijavljuju nasilje, a trpe ga sigurno i žene sa sela”, kaže potpredsednica vlade Zorana Mihajlović.
Neretko žene plate životom i kada prijave nasilje, jer niko ne kontroliše da li nasilnik poštuje izrečenu meru. Strahuje se da je broj ubijenih žena veći od onog koji se objavi u javnosti.
“To ne znam zašto je tako, mislim mi imamo podatke, doduše mi zaista radimo i sa NVO i sa institucijama. Nema razloga da to krijemo, to je to, tako živimo to je naša realnost. Mi imamo žene koje su danas ubijene zato što su žene. I što više budemo to stavljali pred javnost mislim da sigurno možemo da naparavimo korak da se s tim izborimo”, dodaje Zorana Mihajlović.
Kada je porodično i partnersko nasilje u pitanju, izgleda da nema mnogo razlike između razvijenih i manje razvijenih zemalja. U Švedskoj je primera radi u protekle četiri godine ubijeno stotinu žena.
“Imamo puno tragičnih priča koje liče na ono što vidimo ponekad i u Srbiji. Mnogo žrtava se ne razlikuje, skoro čudno s obzirom na to da Švedska ima mnogo više resursa za rešavanje raznih društvenih problema, ali istovremeno imamo iste izazove i izgleda da se sve ne svodi na resurse”, navodi ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin.
“Većina žena nema gde da pobegne, jer ne mogu da izdržavaju sebe i svoju decu. Druga stvar je menjanje kulture i svesti, jer ono što vidimo jeste da ljudi tolerišu nasilje. To treba da se promeni ako očekujemo da se žene ohrabre i prijave nasilje”, dodaje Fransis Pikap iz UNDP.
U prethodnih 10 godina Srbija je izgubila 320 žena u partnerskom ili porodičnom nasilju. Iza njih je ostalo više od 450 dece. Mnoge od njih nikada nisu prijavljivale nasilnika.