U kolekciji Užičanke koja živi na Novom Zelandu je 3.000 knjiga. Sve do jedne, žanrovski i po imenima autora složene i u kutije spakovane, čekaju put za Srbiju. Ali nikako da krenu. Polazak otkazuju skupe carinske tarife i zahtevni propisi.
Da su oni jednostavniji i jeftiniji, Narodna biblioteka iz Užica već bi u fondu imala štivo na kome bi joj pozavidele i mnoge evropske. Bogatu riznicu na nekoliko svetskih jezika dobijenu na poklon od Nede Zdravković.
U Oklandu, najvećem gradu Novog Zelanda, Neda je od 2000. godine. Otišla je iz Srbije sa zvanjem filologa i diplomom sa Katedre za komparativnu književnost, a na Novom Zelandu magistrirala informatiku i bibliotekarstvo. Pet godina je radila kao bibliotekar na univerzitetu u Oklandu, a od magistrature vodi edukativne programe za doktorande kao specijalista za akademske metode predavanja.
,,Za to vreme uspela sam da stvorim svoju kućnu biblioteku sa 3.000 naslova. Mnoge knjige sam kupila, mnoge dobila na poklon od univerzitetskih profesora. Zbog obaveza, jer puno radim i često putujem po Evropi, puno tih knjiga ne bih mogla pročitati ni za tri života. Zato sam odlučila da ih poklonim Narodnoj biblioteci iz Užica, da to bude neka moja zadužbina gradu u kome sam odrasla”, priča za ,,Blic” Neda Zdravković.
Ovih dana je u Užicu. Konačno su joj obaveze dozvolile da dođe na malo duže, za razliku od 2011. i 2016. kada je jedva stigla da izdvoji po pet dana da vidi rodbinu.
,,Da bih ja te knjige poslala za Srbiju, potrebno mi je 10.000 evra. Otprilike pola od toga su troškovi transporta, pola su troškovi carine”, priča Neda.
Taj novac ona nema, a kada bi ga imala, užička biblioteka bi čitalaštvu mogla da ponudi beletristiku, istoriju, klasičnu književnost, istoriju, filozofiju, monografije na razne teme, edicije, zbirke eseja, dečju književnost, slikovnice, stripove, literaturu sa potpisom nobelovaca. Uglavnom originalne naslove, na primer Danteovu poeziju na italijanskom ili dela Čehova, Turgenjeva i Dostojevskog na ruskom. U zbirci, spremnoj za put, jesu i raritetne knjige, poput zapisa prvih doseljenika na Novi Zeland i maorska poezija prevedena na engleski. Još dosta je tu dela na holandskom, hebrejskom, španskom koje bi rado poželela svaka biblioteka na svetu.
,,Pričala sam sa nekoliko kompanija koje iz Novog Zelanda transportuju robu širom sveta. I u svakoj su mi rekli: “Radimo svuda, ali Srbiji ne prilazimo”. Objasnili su mi zašto. Morala bih da sastavim spisak od 3.000 knjiga, i za svaku napišem ime autora, o kojoj se vrsti literature radi, gde je i kada kupljena, gde je štampana. Uz 10.000 evra meni sad treba mnogo vremena da evidentiram te podatke i ispunim zahteve carine u Srbiji”, kaže Neda Zdravković.
Finansijsku potporu potražila je na najpoznatijem novozelandskom sajtu na kome se prikuplja pomoć za razne namene, na linku givealittle.co.nz/cause/book-donations-for-serbia. Uzda se ona u svest Novozelanđana, naučenih na solidarnost, ali i Srba u ovoj državi koji mogu da shvate značaj njenog poklona. Izostane li to, knjige namenjene užičkoj biblioteci će čekati na drugom kraju sveta.
Na Novom Zelandu Neda je skoro dve decenije, proputovala je Evropu uzduž i popreko, videla koliko se u savremenom svetu polaže na značaj biblioteke…
,,Novi Zeland je teritorijalno tri puta veći od Srbije, ali ima četiri miliona stanovnika. To je zemlja koja nema dugu istoriju, začela se pre 150 godina iz džungle i domorodačke civilizacije. A opet, godišnji budžet biblioteke univerziteta u Oklandu je 15 miliona evra, što je ogroman novac i za tamošnje prilike. Evropske metropole poput Amsterdama, Stokholma, Helsinkija su porušile čitave kvartove da bi na njihovim mestima izgradile nešto poput naših kulturnih centara, u kojima pola prostora pripada bibliotekama sa interaktivnim sadržajima. U jedno takvo zdanje, koje se vodi kao biblioteka, a nudi i ostale edukativne sadržaje, u Krajstčerču je uloženo 65 miliona evra”, priča Neda.