Nove okolnosti i život u vreme pandemije, naročito za mlade predstavljaju još jednu nepredvidivu poteškoću. Prepreku koju treba savladati i sačuvati mentalno zdravlje.
Škola, porodica, društvo, prijatelji, ljubav, fizički izgled, prihvatanje, prilagođavanje problemi su sa kojima se tinejdžeri najčešće suočavaju.
“Mi nekad odrasli grešimo, sa naše tačke gledišta to su minimalni neki problem, možda nama i smešni u odnosu na naše životno iskustvo, ali za adolescent njegovi životni problem su najveći mogući i tako treba da ih posmatramo”, kaže Svetlana Aleksić, psiholog.
U doba pandemije mnogo toga se promenilo za mlade ljude.
“Đaci 8. razreda I 4. godine srednje škole imaju zadatak da se spreme za teži i složeniji život koji je pred njima , a to nekako sada moraju da rade sami, nemaju nastavnike koje bi mogli da im objasne, da ih nauče nešto vise. Svi mi tinejdžeri nekako najviše volimo da izlazimo da se družimo, a sada smo sprečeni da to radimo i onda je to nekako gubimo i tu sposbnost za komunikaciju”, kaže učenica Jana Jeftović.
Istraživanja pokazuju da je kod adolescenata došlo do povećanja napetosti i straha, znakova depresivnosti i nivoa stresa. Mladi žele povratak u školske klupe i druženje.
“Naravno škola je za njih izvor stresa i frustracija , ali upravo sad se pokazalo koliko je važna ta vaspitna uloga škole koju smo poslednjih godina i zanemarili.Prosto bilo im je potrebno druženje sa vršnjacima kroz koje oni stiču te socijalne veštine koje su im neophodne za svakodnevni život”, kaže Svetlana Aleksić.
“Svako prođe kroz neku fazu koja je možda teža za njega pa ne zna kako da izađe sam iz nje i onda bi trebalo da se obrati nekom stručnom licu”, kaže jedna učenica.
Neposredni razgovori ili onlajn, psihoterapija na daljinu, nije bitno. Najvažniji za mentalno zdravlje mladih je razgovor o problemima sa stručnim licima, naravno ukoliko za tim postoji potreba.