Bio je otpisan, ali je čudom preživeo, služio je Bogu od jutra do mraka: Sećanje na patrijarha Pavla

Bio je otpisan, ali je čudom preživeo, služio je Bogu od jutra do mraka: Sećanje na patrijarha Pavla

15/11/2020

Autor: 

Info Press

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Reposting Gallery

Svojim mudrostima patrijarh Pavle umeo je da prodre i u duše onih koji nisu vernici, a njegov odlazak 15. novembra 2009. godine rasplakao je čitavu Srbiju, ali i region.

Prošlo je dugih 11 godina kako je srpski narod ostao bez svog duhovnog poglavara, hodajućeg sveca, kako su ga mnogi nazivali – patrijarha Pavla. Blaženopočivši patrijarh ostao je urezan u srcima svih vernika kao čovek koji je govorio malo, ali su njegove reči bile toliko upečatljive, da nikad nikoga nisu ostavljale ravnodušnim. Svojim mudrostima umeo je da prodre i u duše onih koji nisu vernici, a njegov odlazak 15. novembra 2009. godine rasplakao je čitavu Srbiju, ali i region.

Patrijarh Pavle došao je na svetosavski tron 1. decembra 1990. godine. Za 44. poglavara SPC izabran je u devetom krugu glasanja na apostolski način, žrebom među dvojicom kandidata, episkopa šumadijskog Save i žičkog Stefana. Mitropolit Amfilohije, koji nas je takođe nedavno napustio, pisao je kako od svih episkopa jedino Pavle istinski nije želeo da bude patrijarh.

Život mu je bio težak, verovatno je i zato oduvek bio skroman i povučen. Rođen je 1914. kao Gojko Stojčević u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca i veoma rano je ostao bez roditelja. Imao je samo tri godine kada je brigu o njemu preuzela tetka, pošto mu je otac umro od tuberkuloze, od koje je oboleo u Americi, a ubrzo je ostao i bez majke, koja je preminula rađajući dete novom suprugu.

Gojko je bio bistro dete i veoma radoznalo. U njemu se lomila želja da bude ili lekar ili sveštenik. Kako je bio veoma krhkog zdravlja, tetka ga je poštedela seoskih poslova i dala ga na školovanje. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, a višu u Beogradu, nakon čega je upisao bogosloviji u Sarajevu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zanimljivo je da je uporedo studirao i medicinu, ali je stigao samo do druge godine… Kao malom nije mu baš veronauka dobro išla, za razliku od matematike i fizike, ali je porodica veoma uticala na njega, pa je odlučio da treba da studira bogosloviju.

Posle perioda iskušeništva zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio ime Pavle, a do 1955. u vreme borbe komunista protiv crkve proveo je u manastiru Rača. Potom je otišao u Atinu na postdiplomske studije. Tamo je bio do 1957. kada je izabran za episkopa raško-prizrenskog. Kao arhijerej na Kosovu i Metohiji proveo je više od tri decenije, i zajedno je sa narodom trpeo napade i uvrede.

U Eparhiji raško-prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je povremeno držao i predavanja iz crkvenog pevanja i crkvenoslovenskog jezika. I pored brojnih obaveza uvek je našao način da se dodatno uposli. Kažu da je obavljao i stolarske, limarske, električarske, knjigovezačke poslove…

Stalno je bio u pokretu, kako bi obilazio i služio u svim mestima svoje eparhije. Uglavnom je svuda išao peške, od Peći do manastira Pećke patrijaršije, od Prištine do manastira Gračanice. Gde nije mogao peške išao je autobusom jer eparhija nije imala auto. Tek kasnije, eparhija je imala jedan vartburg.

“Bog mi je dao noge da njima hodam”

Iz Prizrena je u Gračanicu, prema rečima monahinja, uvek dolazio autobusom. Često bi iz Gračanice išao peške do Prištine.

– Sećam se, jednom sam mu rekla: „Preosvećeni vladiko, sramota je da idete peške do Prištine”, a on mi je uzvratio: „Ćuti, Teodora, kakva sramota kad mi je gospod Bog dao noge da njima hodam’. Bio je živi svetac koji hoda, napiši to da se zapamti, a ja odoh da se pomolim Svevišnjem – rekla je pre 11 godina za “Politiku” sestra Teodora Žarković koja je jedna od monahinja koje su pohađale monašku školu koju je osnovao patrijarh Pavle.

Čim bi čuo zvona išao bi da se moli

Sestra je svedočila da je kao vladika, a potom i patrijarh, kad god bi dolazio u Gračanicu, uvek primao mnogobrojne goste. Međutim, kako je rekla, imao je običaj da prekine svaki razgovor, bilo s kim, kada bi čuo da crkvena zvona označavaju vreme za molitvu. Jednostavno bi ustao, izvinio se i otišao u crkvu na molitvu. Prema rečima sestre Teodore, mnogo je vremena provodio moleći se, prvi je bio na jutarnjoj molitvi, a poslednji izlazio iz crkve nakon večernje molitve.

U konaku manastira Gračanica imao je svoju sobu u kojoj je čitao, pisao i spavao. U toj sobi bio je jedan prastari krevet, mali sto sa stolicama, i nikad nije dozvoljavao da se nešto promeni.

– Kod nas u Gračanici je spavao na tom krevetu, a u Prizrenu na podu, na slamarici napunjenoj šašom. Imao je poseban odnos prema hlebu. Grdio bi nas kad bi video da ostatke hleba nakon ručka dajemo stoci. Grdio nas je govoreći: „Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko dece umire samo zato što je gladno, a mi hlebom hranimo stoku”. Bio je veliki asketa – rekla je sestra Teodora.

Rado se vraćao u Blagoveštenje

Patrijarh je gotovo svakog leta odlazio u manastir gde se zamonašio.

– Pojavljivao se oko letnjih Vračeva, dva dana po Petrovdanu, s posebnom energijom koju je prenosio na druge. Držao je liturgije, propovedi i besede, a posle toga popravljao fasunge i dihtunge po manastiru – rekao je svojevremeno za „Politiku” arhimandrit Georgije Dobrosavljević, koji je bio iguman Blagoveštenja više od pola veka.

Da bi došao do manastira, sa narodom je strpljivo čekao autobus. Georgije, koji je veoma poštovao Pavla rado je prepričavao zajedničke anegdote, a među njima i onu da je Pavle sam sebi ušivao dugmad i pendžetirao cipele koje bi po 15 godina. – Jednom prilikom u Beogradu idemo ka Patrijaršiji i Pavle kaže da za večeru imamo komad sira, krišku hleba i komad pite. „Ima li šta još”, pitam. „Nema”, veli on. Ušao sam u samoposlugu da bih kupio jogurt i još nešto a patrijarh ostao napolju da me čeka. Na kasi, ispred mene, stajalo je osmoro ljudi, i jedan gospodin propustio me ispred, govoreći kako nema smisla da me patrijarh čeka napolju. Pavle je to video kroz staklo i reče: „Bog te video, sad ćeš i ti u Beogradu postati veliki pored mene” – prisetio se arhimandrit Georgije.

Čudesno isceljenje

Dok se još nije zamonašio, za vreme Drugog svetskog rata, patrijarh je radio jedno vreme kao veroučitelj u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Spasavajući jedno dete da se ne udavi u Drini, u avgustu 1944. godine, razboleo se i dobio tuberkulozu. Lekari su mu rekli da mu je ostalo tri meseca života. Prihvatili su ga monasi u manastiru Vujan. Boreći se molitvom protiv opake bolesti, ipak se izlečio. U znak zahvalnosti Bogu što mu je podario zdravlje izrezbario je jedan krst koji se i danas čuva u ovom manastiru. To je najvrednija relikvija u planinskoj bogomolji na Vujnu, na luci je raspeće Hristovo, a na poleđini posveta: „Manastiru Vujnu, o isceljenju, priloži rab božji Gojko, 1946.”

Patrijarh i luksuzna kola

Nema ko se u Srbiji ne seća anegdota o Patrijarhu, a koje je novinar Jovan Janjić sakupio u svojoj knjizi „Budimo ljudi – reč patrijarha Pavla”.

Tako je, u vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Pavle krenuo na večernju službu u Sabornu crkvu. Kada je izašao iz Patrijaršijskog dvora, video je ispred sebe mnoštvo parkiranih velikih crnih automobila i upitao je sveštenika koji prati čija su ovo ovolika luksuzna kola.

– Naših episkopa, Vaša svetosti! Došli su njima na ovaj sabor – odgovorio je sveštenik.

– O, Bog ga video, šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti!? – rekao je tada patrijarh.

U rajskoj tišini ga ispratile stotine i stotine hiljada ljudi

Patrijarha Pavla je u nestvarnoj tišini na večni počinak ispratilo najmanje 600.000 ljudi. Stotine hiljada pratilo je kovčeg od Saborne crkve u Beogradu do platoa ispred Hrama Svetog Save gde je na desetine hiljada ljudi čekalo povorku. Ljudi su stajali na trotoarima sve do do manastira Svetog arhangela Mihajla u Rakovici, gde je patrijarh i sahranjen.

Na sahranu su došli i mladi i stari iz čitave Srbije, BiH, Crne Gore i drugih država regiona i sveta. Po preporuci Svetog arhijerejskog sinoda i želji patrijarha Pavla, skoro svi došli su bez cveća u rukama i mnogi su, umesto venaca, ostavili prilog za nastavak izgradnje Hrama na Vračaru.

U otvorenom belom vozilu kovčeg je nakon opela iz Hrama, u sporoj vožnji, prevezen do manastira Rakovica. Pored puta, jedan do drugog Beograđani su stajali u tišini da isprate patrijarha na večni počinak

, ,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Bio je otpisan, ali je čudom preživeo, služio je Bogu od jutra do mraka: Sećanje na patrijarha Pavla". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku

Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111

“VINOMANIJA” ZLATIBOR 27.07.2024.GODINE PREZENTACIJA HYUNDAI “TUCSTON” – TERASA I PLATO ISPRED HOTELA PALISAD

Pridružite nam se na Festivalu  “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine

Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku

Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.

Kliknite ovde za sve oglase

pročitaj još sličnih vesti

Čačak se zadužuje zbog deponije Duboko

I dok gradonačelnica Užica Jelena Raković radivojević traži od Vlade Srbije I Minsitarstva za zaštitu Životne sredine  da obustavi relaizaciju projekta proširenja tela  deponije Dubokojer to ne žele gradjani Užica, na sednici Grdaskog… […]

Svetski dan romskog jezika

Standardizacija romskog jezika najvažnija je  za očuvanje kulture ovog naroda. Najčešće, u romskim zajednicama  govori se  romskim jezikom, a na Svetski dan romskog jezika važno je ukazati i zbog budućih generacija  na značaj… […]

Mladi iz Srbije na interkulturalnoj razmeni u Švajcarskoj

Užički centar za prava deteta u saradnji sa Pestaloci dečjom fondacijom iz Švajcarske od 2003. godine realizuje brojne projekte i aktivnosti sa decom u Srbiji. Program koji je svih ovih godina naročito važan… […]

Trio “BALKANSKE ŽICE” u Kulturnom centru Čačak

Gitarski trio Balkanske žice (TRIO BALKAN STRINGS) izvodi originalnu i atraktivnu instrumentalnu muziku, koja je sinteza mnogih balkanskih elemenata (mediteranskih, makedonskih, grčkih, ciganskih, kao i primese klasične, džez, pop i sving muzike), kao… […]

Doktor  Aleksandar  Leposavić, stručnjak  za  voćarstvo, na  čelu  Naučnog  voćarskog  društva  Srbije 

Nakon  dve  decenije  na  čelu  Naučnog  voćarskog  društva  Srbije  ponovo  je  stručnjak  za  voćarstvo  iz  Čačak,  ovoga  puta  dr  Aleksandar  Leposavić.To  je  velika  čast  i obaveza , kaže  dr  Leposavić ,  imajući  u  vidu … […]

Kliknite ovde za sve vesti iz društva

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
239

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2024 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Bio je otpisan, ali je čudom preživeo, služio je Bogu od jutra do mraka: Sećanje na patrijarha Pavla

15/11/2020
Autor:
Info Press
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Reposting Gallery

Svojim mudrostima patrijarh Pavle umeo je da prodre i u duše onih koji nisu vernici, a njegov odlazak 15. novembra 2009. godine rasplakao je čitavu Srbiju, ali i region.

Prošlo je dugih 11 godina kako je srpski narod ostao bez svog duhovnog poglavara, hodajućeg sveca, kako su ga mnogi nazivali – patrijarha Pavla. Blaženopočivši patrijarh ostao je urezan u srcima svih vernika kao čovek koji je govorio malo, ali su njegove reči bile toliko upečatljive, da nikad nikoga nisu ostavljale ravnodušnim. Svojim mudrostima umeo je da prodre i u duše onih koji nisu vernici, a njegov odlazak 15. novembra 2009. godine rasplakao je čitavu Srbiju, ali i region.

Patrijarh Pavle došao je na svetosavski tron 1. decembra 1990. godine. Za 44. poglavara SPC izabran je u devetom krugu glasanja na apostolski način, žrebom među dvojicom kandidata, episkopa šumadijskog Save i žičkog Stefana. Mitropolit Amfilohije, koji nas je takođe nedavno napustio, pisao je kako od svih episkopa jedino Pavle istinski nije želeo da bude patrijarh.

Život mu je bio težak, verovatno je i zato oduvek bio skroman i povučen. Rođen je 1914. kao Gojko Stojčević u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca i veoma rano je ostao bez roditelja. Imao je samo tri godine kada je brigu o njemu preuzela tetka, pošto mu je otac umro od tuberkuloze, od koje je oboleo u Americi, a ubrzo je ostao i bez majke, koja je preminula rađajući dete novom suprugu.

Gojko je bio bistro dete i veoma radoznalo. U njemu se lomila želja da bude ili lekar ili sveštenik. Kako je bio veoma krhkog zdravlja, tetka ga je poštedela seoskih poslova i dala ga na školovanje. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, a višu u Beogradu, nakon čega je upisao bogosloviji u Sarajevu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zanimljivo je da je uporedo studirao i medicinu, ali je stigao samo do druge godine… Kao malom nije mu baš veronauka dobro išla, za razliku od matematike i fizike, ali je porodica veoma uticala na njega, pa je odlučio da treba da studira bogosloviju.

Posle perioda iskušeništva zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio ime Pavle, a do 1955. u vreme borbe komunista protiv crkve proveo je u manastiru Rača. Potom je otišao u Atinu na postdiplomske studije. Tamo je bio do 1957. kada je izabran za episkopa raško-prizrenskog. Kao arhijerej na Kosovu i Metohiji proveo je više od tri decenije, i zajedno je sa narodom trpeo napade i uvrede.

U Eparhiji raško-prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je povremeno držao i predavanja iz crkvenog pevanja i crkvenoslovenskog jezika. I pored brojnih obaveza uvek je našao način da se dodatno uposli. Kažu da je obavljao i stolarske, limarske, električarske, knjigovezačke poslove…

Stalno je bio u pokretu, kako bi obilazio i služio u svim mestima svoje eparhije. Uglavnom je svuda išao peške, od Peći do manastira Pećke patrijaršije, od Prištine do manastira Gračanice. Gde nije mogao peške išao je autobusom jer eparhija nije imala auto. Tek kasnije, eparhija je imala jedan vartburg.

“Bog mi je dao noge da njima hodam”

Iz Prizrena je u Gračanicu, prema rečima monahinja, uvek dolazio autobusom. Često bi iz Gračanice išao peške do Prištine.

– Sećam se, jednom sam mu rekla: „Preosvećeni vladiko, sramota je da idete peške do Prištine”, a on mi je uzvratio: „Ćuti, Teodora, kakva sramota kad mi je gospod Bog dao noge da njima hodam’. Bio je živi svetac koji hoda, napiši to da se zapamti, a ja odoh da se pomolim Svevišnjem – rekla je pre 11 godina za “Politiku” sestra Teodora Žarković koja je jedna od monahinja koje su pohađale monašku školu koju je osnovao patrijarh Pavle.

Čim bi čuo zvona išao bi da se moli

Sestra je svedočila da je kao vladika, a potom i patrijarh, kad god bi dolazio u Gračanicu, uvek primao mnogobrojne goste. Međutim, kako je rekla, imao je običaj da prekine svaki razgovor, bilo s kim, kada bi čuo da crkvena zvona označavaju vreme za molitvu. Jednostavno bi ustao, izvinio se i otišao u crkvu na molitvu. Prema rečima sestre Teodore, mnogo je vremena provodio moleći se, prvi je bio na jutarnjoj molitvi, a poslednji izlazio iz crkve nakon večernje molitve.

U konaku manastira Gračanica imao je svoju sobu u kojoj je čitao, pisao i spavao. U toj sobi bio je jedan prastari krevet, mali sto sa stolicama, i nikad nije dozvoljavao da se nešto promeni.

– Kod nas u Gračanici je spavao na tom krevetu, a u Prizrenu na podu, na slamarici napunjenoj šašom. Imao je poseban odnos prema hlebu. Grdio bi nas kad bi video da ostatke hleba nakon ručka dajemo stoci. Grdio nas je govoreći: „Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko dece umire samo zato što je gladno, a mi hlebom hranimo stoku”. Bio je veliki asketa – rekla je sestra Teodora.

Rado se vraćao u Blagoveštenje

Patrijarh je gotovo svakog leta odlazio u manastir gde se zamonašio.

– Pojavljivao se oko letnjih Vračeva, dva dana po Petrovdanu, s posebnom energijom koju je prenosio na druge. Držao je liturgije, propovedi i besede, a posle toga popravljao fasunge i dihtunge po manastiru – rekao je svojevremeno za „Politiku” arhimandrit Georgije Dobrosavljević, koji je bio iguman Blagoveštenja više od pola veka.

Da bi došao do manastira, sa narodom je strpljivo čekao autobus. Georgije, koji je veoma poštovao Pavla rado je prepričavao zajedničke anegdote, a među njima i onu da je Pavle sam sebi ušivao dugmad i pendžetirao cipele koje bi po 15 godina. – Jednom prilikom u Beogradu idemo ka Patrijaršiji i Pavle kaže da za večeru imamo komad sira, krišku hleba i komad pite. „Ima li šta još”, pitam. „Nema”, veli on. Ušao sam u samoposlugu da bih kupio jogurt i još nešto a patrijarh ostao napolju da me čeka. Na kasi, ispred mene, stajalo je osmoro ljudi, i jedan gospodin propustio me ispred, govoreći kako nema smisla da me patrijarh čeka napolju. Pavle je to video kroz staklo i reče: „Bog te video, sad ćeš i ti u Beogradu postati veliki pored mene” – prisetio se arhimandrit Georgije.

Čudesno isceljenje

Dok se još nije zamonašio, za vreme Drugog svetskog rata, patrijarh je radio jedno vreme kao veroučitelj u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Spasavajući jedno dete da se ne udavi u Drini, u avgustu 1944. godine, razboleo se i dobio tuberkulozu. Lekari su mu rekli da mu je ostalo tri meseca života. Prihvatili su ga monasi u manastiru Vujan. Boreći se molitvom protiv opake bolesti, ipak se izlečio. U znak zahvalnosti Bogu što mu je podario zdravlje izrezbario je jedan krst koji se i danas čuva u ovom manastiru. To je najvrednija relikvija u planinskoj bogomolji na Vujnu, na luci je raspeće Hristovo, a na poleđini posveta: „Manastiru Vujnu, o isceljenju, priloži rab božji Gojko, 1946.”

Patrijarh i luksuzna kola

Nema ko se u Srbiji ne seća anegdota o Patrijarhu, a koje je novinar Jovan Janjić sakupio u svojoj knjizi „Budimo ljudi – reč patrijarha Pavla”.

Tako je, u vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Pavle krenuo na večernju službu u Sabornu crkvu. Kada je izašao iz Patrijaršijskog dvora, video je ispred sebe mnoštvo parkiranih velikih crnih automobila i upitao je sveštenika koji prati čija su ovo ovolika luksuzna kola.

– Naših episkopa, Vaša svetosti! Došli su njima na ovaj sabor – odgovorio je sveštenik.

– O, Bog ga video, šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti!? – rekao je tada patrijarh.

U rajskoj tišini ga ispratile stotine i stotine hiljada ljudi

Patrijarha Pavla je u nestvarnoj tišini na večni počinak ispratilo najmanje 600.000 ljudi. Stotine hiljada pratilo je kovčeg od Saborne crkve u Beogradu do platoa ispred Hrama Svetog Save gde je na desetine hiljada ljudi čekalo povorku. Ljudi su stajali na trotoarima sve do do manastira Svetog arhangela Mihajla u Rakovici, gde je patrijarh i sahranjen.

Na sahranu su došli i mladi i stari iz čitave Srbije, BiH, Crne Gore i drugih država regiona i sveta. Po preporuci Svetog arhijerejskog sinoda i želji patrijarha Pavla, skoro svi došli su bez cveća u rukama i mnogi su, umesto venaca, ostavili prilog za nastavak izgradnje Hrama na Vračaru.

U otvorenom belom vozilu kovčeg je nakon opela iz Hrama, u sporoj vožnji, prevezen do manastira Rakovica. Pored puta, jedan do drugog Beograđani su stajali u tišini da isprate patrijarha na večni počinak

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Bio je otpisan, ali je čudom preživeo, služio je Bogu od jutra do mraka: Sećanje na patrijarha Pavla". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku

Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111

“VINOMANIJA” ZLATIBOR 27.07.2024.GODINE PREZENTACIJA HYUNDAI “TUCSTON” – TERASA I PLATO ISPRED HOTELA PALISAD

Pridružite nam se na Festivalu  “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine

Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku

Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33

Pogledaj sve oglase

Pročitaj slične vesti

Čačak se zadužuje zbog deponije Duboko

I dok gradonačelnica Užica Jelena Raković radivojević traži od Vlade Srbije I Minsitarstva za zaštitu Životne sredine  da obustavi relaizaciju projekta proširenja tela  deponije Dubokojer to ne žele gradjani Užica, na sednici Grdaskog… […]

Svetski dan romskog jezika

Standardizacija romskog jezika najvažnija je  za očuvanje kulture ovog naroda. Najčešće, u romskim zajednicama  govori se  romskim jezikom, a na Svetski dan romskog jezika važno je ukazati i zbog budućih generacija  na značaj… […]

Mladi iz Srbije na interkulturalnoj razmeni u Švajcarskoj

Užički centar za prava deteta u saradnji sa Pestaloci dečjom fondacijom iz Švajcarske od 2003. godine realizuje brojne projekte i aktivnosti sa decom u Srbiji. Program koji je svih ovih godina naročito važan… […]

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up