Raste broj zaraženih i preminulih od korone. Sve više je ljudi na respiratorima, kapaciteti bolnica su na umoru. Oboreni su svi rekordi – broj zaraženih premašuje 3.000, a broj preminulih je svakoga dana dvocifren. Situacija deluje alarmantno, mnogo dramatičnije nego tokom proleća kada su nas zatvarali i pretili punim grobljima. Ipak, nekih drastičnijih mera u drastičnoj situaciji nema. Naši sagovornici, stručnjaci sa medicinskim iskustvom, tvrde da će cena neodlučnosti biti velika.
Nedeljama su nam iz Kriznog štaba najavljivali neke ozbiljnije mere – pričalo se o rigoroznijoj kontroli granica, obaveznom nošenju maski čak i na otvorenom, licitiralo se time u kom trenutku bi škole u celosti trebalo da pređu na online nastavu. Ipak, konkretne mere su izostajele. Kao mesta na kojima se zaraza najviše širi pominju se kafići i klubovi. Njihov rad je trenutno ograničen do 23h, ali očekuju se nova ograničenja.
Krizni štab je zasedao u četvrtak, ali smo ostali bez zvaničnog saopštenja i obrazloženja svega što je predloženo ili (daleko bilo) usvojeno. U petak je održana konferencija za novinare Kriznog štaba. “Nastupio” je državni sekretar u Ministarsvu zdravlja Mirsad Đerlek, ali ni od njega nismo čuli kakve nas mere očekuju – i dalje smo na čekanju.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da su na sednici dobili predloge novih mera i da će za dan dva izaći sa konkrentim usvojenim merama. Epidemiolog Predrag Kon nam je, barem delimično, obrazložio šta je to Krizni štab odlučio, pardon, predložio.
“Osnovno je da se sve mere koje su do sad donete poštuju. Drugo što smo predložili je da maske budu obavezne u zatvorenom prostoru, ali i na otvorenom prostoru posebno u pešački zonama. Mi smo predložili da objekti u kojima dolazi do zaražavanja, a to su prvenstveno noćni klubovi ne rade posle 18 sati. Prvenstveno se misli na noćne klubove. To je oročena mera na dve nedelje. Oročena mera bi podrazumevala da se sagleda efekat njen efekat nakon dve nedelje”, kazao je Kon.
Sa koronom se borimo od marta, a na izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti dobili smo tek u četvrtak. Prema novim propisima, za sprovođenje pomenutog zakona, pored sanitarne, biće nadležni i komunalna inspekcija i milicija, a oni će voditi računa da li se mera pridržavaju fizička i pravna lica.
Kazne za nenošenje maski u zatvorenom prostoru (poput javnog prevoza) i nepoštovanje fizičke distance će i dalje iznositi pet hiljada dinara za fizička, odnosno 50 do 300 hiljada dinara za pravna lica. Usvojenim zakonom smatra se da će primena mera biti brža i efikasnija.
Radovanović: Puno će nas koštati
“Velika će biti cena neodlučnosti, nedoslednosti i oklevanja Kriznog štaba tokom prethodna dva meseca. Štab nije mogao da spreči treći, jesenji talas epidemije, ali je morao da ga učini manje dramatičnim”, tvrdi epidemiolog Zoran Radovanović.
Ukazuje i na to da su brojevi obolelih i umrlih ovih dana, a naročito u bliskoj budućnosti, direktna posledica zakasnele reakcije.
“Zahvaljujući požrtvovanosti desetina hiljada bezimenih zdravstvenih radnika verovatno neće doći do kolapsa sistema, ali nastale su i tek će nastati nebrojene žrtve, kako među bolesnicima od kovida 19, tako i među građanima obolelim od drugih, u normalnim okolnostima izlečivih bolesti. I jedni i drugi provode mnoge sate u nehumanim uslovima, čekajući satima na pregled. Sve što je trebalo uraditi je blagovremeno energičnije delovanje da se epidemijski tok razvuče, tj. da ne bude eksplozivan, kako bi svim obolelim građanima bio pružen odgovarajući, dostojanstven tretman. I dok za nastanak drugog talasa članovi Kriznog štaba mogu da nađu kakvo-takvo, uistinu morbidno opravdanje (izbori su bili važniji od ljudskih sudbina), ove jeseni ne mogu čak da se pozovu ni na pritisak političara”, konstatuje Radovanović.
Čekali smo i na izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje su donete osam meseci od početka pandemije, ima li opravdanja?
“Čekanje da se donese novi zakon je vrlo klimav izgovor. Prvo, teško nama ako su stručnjacima mnogi meseci bili potrebni da shvate kako nemaju zakonsku osnovu za svoj rad. Drugo, nije tačno da postojeći zakon nije omogućavao efikasnu protivepidemijsku borbu, posebno imajući u vidu nadležnosti date vlastima kada je proglašena (a 19. marta je proglašena i još nije odjavljena) epidemija od većeg epidemiološkog značaja. Treće, isti zakon, sa minimalnim izmenama, na snazi je već decenijama i 1972. godine pružao nam je valjanu osnovu za vrlo energičnu primenu mera suzbijanja variole. Četvrto, eventualne nepreciznosti u tom zakonu lako su mogle da se prevaziđu podzakonskim aktima (uredbama ili čak nižim regulativnim merama)”, kaže Radovanović.
Neke drastičnije mere mogu da utiču na ekonomiju, ali i urušavanje zdravstvenog sistema ima svoju cenu.
“Svi moramo da budemo svesni da je kovid 19 žestok udar na ekonomiju. Međutim, i medicinski troškovi su izuzetno visoki. Mora se naći balans između spasavanja ljudskih života i očuvanja ekonomije, ali rešenje nije u pasivnosti, jer tada s obe strane pristižu neprihvatljivo visoki računi”, kaže Radovanović.
Panić: Politika nam kroji cenu epidemije
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić kaže da će cena biti još veća ukoliko ne sačuvamo radno stanovništvo.
“Pobednici ove epidemije koji sačuvaju svoje radno stanovništvo da izdrži i dočeka oporavak svetske privrede, oni će biti pobednici ove epidemije”, kaže Panić
On ističe da je kako bi cena epidemije bila što manja potrebno racionalizovati i napraviti balans. Napominje da niko ne govori o zatavaranju prduzeća ili proizvodne ekonomije, a li ipak postoje ograničenja koja treba uvesti.
“Zašto se još uvek ne zatvaraju kladionice koje imaju mogućnost elektronskih uplata? Zašto se ne uvodi ozbiljnija kontrola u ugostiteljskim objektima, da li srpska ekonomija zaista počiva samo na njhovom radu?”, pita se Panić i dodaje da bi sve što može da funkcioniše online
Ističe da je sve te mere trebalo sprovoditi dok jre zemlja bila na ispod 1.000 obolelih dnevno.
“Mnogo odstupamo od svih civilizacijskih normi jer ljudi koji su neuki za medicinu odlučuju o medicinskim pitanjima”, kaže Panić i ocenjuje da će nam zbog toga cenu epidemije odrediti i skrojiti politika.