Posle novog plavnog talasa Lima, na Potpećkom jezeru stara, poražavajuća slika. Hidroakumulacijom kod Priboja opet plivaju gomile smeća, ponovo liči na nepreglednu plutajuću deponiju.
Za nevericu svih neupućenih u ovaj ekološki problem.
Ništa novo, kažu Pribojci navikli na ovake prizore, najmanje tri puta godišnje Potpećko jezero izgleda kao sada – užasavajuće.
S tim što su se letos ponadali da je ruglu konačno došao kraj, da smeće koje Lim donosi sa nesanitarnih deponija, smeštenih uz njegove obale, iz Plava, Gusinja, Andrijevice, Berana, Bijelog Polja, Brodareva i Prijepolja neće više dospevati u Potpećko jezero.
– Otpad u kontinuitetu dolazi sa deponija u pet opšina Crne Gore i Brodareva, i konstantno je u manjoj ili većoj količini razvučen po obalama i uvalama jezera. Kada poraste vodostaj reke i ona potkopa zidove smeća na deponiji Stanjevine u Prijepolju, smeštene u desnoj plavnoj krivini, dolazi do odrona kubika i kubika smeća koje Limom nastavljaju do Potpećkog jezera. Čim je ono zatrpano otpadom znači da je više tona odronilo sa Stanjevina – kaže za “Blic” Goran Reković, predsednik Fonda za zaštitu životne sredine opštine Priboj.
Stanjevine, verovatno najveća ekološka bomba u Srbiji, smetlište između Lima i mastiralnog puta na ulasku u Prijepolje, postale su privremena deponija 1999. kada je NATO srušio most u Bistrici preko koga je otpad transportovan na deponiju Duboki potok na teritoriji Priboja.
Od tada prošla je 21 godina, a Prijepolje i danas odlaže smeće ovde. Stanjevine liče na planinu đubreta, sve dosadašnje priče o njihovoj sanaciji su završavale samo na obećanjima.
– Sva obala ka Limu na potezu deponije Stanjevine je u smeću, nigde nema zemlje. Kada Lim odvali i odnese gomile otpada, na njihovo mesto se, jer nema drugo gde, dopremaju i slažu nove količine đubreta. I sve tako. To se ne može videti sa puta jer su brda smeća po 10 metara u visinu – objašnjava Reković.
Procene stručnjaka su, kaže on, da Lim sa nesanitarnih deponija donese u Potpeć oko 40.000 kubika plutajućeg otpada. Oko 40 odsto toga potone, voda ga zauvek proguta. Dvadeset odsto se zadržava uz obale. Preostalih 40 odsto se nagomilava uz branu HE “Potpeć”, pravi probleme u proizvodnji električne energije i kasnije otiče Limom kroz centar Priboja u Drinu.
Problem smeća u Potpeću, kažu u “Limskim hidroelektanama”, izraženiji je iz godine u godinu. Akumuliranje otpada povećava troškove proizvodnje struje, jer je neminovno otpad uklanjati sa jezera i prevoziti na deponiju. Tokom remonta elektrane u Potpeću moraju se angažovati ronioci koji za 15-20 dana izvuku oko 200 kubika smeća.
Letos, kada je počela realizacija projekta vrednost 130.000 evra, a koji je osmislilo Ekološko udruženje “Jastreb” iz Priboja, mislilo se da će Potpećko jezero od ove jeseni biti čisto. Plan je bio da se preko najužeg dela jezera, između nenaseljenih obala, postavi sajla koja bi sprečavala gomilanje otpada i sa koje bi se smeće prikupljalo i prevozilo na deponiju. Zasad – ništa od toga.
– Prokopan je pristupni put do sajle i tu se stalo jer nema novca. Pribojski budžet je ispraznila korona, a kod države se tek može konkurisati na proleće. Mi kao udruženje nemamo novac. Obraćali smo se za pomoć kompanijama koje vode akcije čišćenja, ali se pokazalo da su njihove akcije simbolične, više marketinške nego istinski ekološke – priča Siniša Laković, predsednik EU “Jastreb”.
Šta će biti sa smećem koje trenutno pluta Potpećkim jezerom…
– Ako vetar nastavi da duva prema brani, onda će Hidroelektrana morati da digne prelive, a smeće će, preko druge brane, one nizvodno koja je u izgradnji, doći do Priboja. Jedan deo će se zadržati na obalama, a drugi oteći Limom u Drinu, Drinom u Savu i eto ga pod Kalemegdanom – kaže Laković.