NALED u saradnji sa kompanijom EsoTron i uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) pokreće sutra akciju prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, koja će trajati godinu dana, a u cilju smanjenja emisije 750t ugljen-dioksida.
U izazovu mogu učestvovati sve organizacije i preduzeća koja pripremaju i poslužuju hranu tako što će sav otpad od hrane koji proizvedu predati na zbrinjavanje ovlašćenom operateru sistema upravljanja otpadom.
Samo u Srbiji se generiše skoro milion tona otpada godišnje i velika količina završi na deponijama.
– To nije samo ekološki već i ekonomski problem budući da otpad ne tretiramo kao resurs, već problem, a ideja je da se takav pristup promeni – kažu organizatori akcije.
Šef jedinice za zaštitu životne sredine NALED-a Slobodan Krstović rekao je Tanjugu da će, s obzirom na to da veoma mali broj objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada od hrane, tokom akcije sav otpad ove vrste, koji proizvedu organizacije i preduzeća na teritoriji Beograda i Novog Sada, biti predat na zbrinjavanje ovlašćenom operateru sistema upravljanja otpadom.
On je istakao da akcija podrazumeva da narednih godinu dana budu postavljene kante za odlaganje bio-otpada u HORECA sektoru, a takođe cilj je da se akciji priključe i javne institicije i sva mesta gde se generiše otpad od hrane na dnevnom nivou.
Cilj je da animiramo što više privrednih subjekata i javnih institucija gde se hrana priprema i poslužuje da se uključe, a kompanija EsoTron doniraće, odnosno postaviti dve kante, jednu za odlaganje otpada biljnog porekla, a drugu životinjskog porekla – objasnio je sagovornik Tanjuga.
Nakon toga ta kompanija će sakupljeni otpad odvoziti u svoje postrojenje u Novom Sadu i zbrinuti ga na način koji ne šteti životnoj sredini.
Čak 99 odsto otpada od hrane koji proizvedu ugostiteljski objekti i javne ustanove sa sopstvenim kuhinjama i kantinama, završava na deponiji, odakle emituje gasove sa efektom staklene bašte koji direktno ugrožavaju okolinu. Krstović dodaje da je ideja da se u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, izradi pravilnik u cilju da se najveći operateri obavežu da pravilno odvajaju ovu vrstu hrane.
– Ova akcija će na neki način biti jedna vrsta pokazne vežba da se vidi da li to može da se uspostavi, a ako su mogle zemlje u regionu, verujem možemo i mi – zaključuje Krstović.