Na svakih 20 minuta, jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, a na svakih sat vremena jedna premine usled ove bolesti
U Srbiji je moždani udar na drugom mestu uzročnika smrti, a na prvom mestu stanja koja uzrokuju invaliditet. Svetski dan moždanog udara obeležava se 29. oktobra, a ovaj datum ustanovila je Svetska organizacija za moždani udar (World Stroke organization WSO) još 2006. godine.
Kao podrška borbi protiv moždanog udara, pokrenuta je kampanja „Budi mudar spreči moždani udar“ sa ciljem podizanja svesti o prevenciji moždanog udara, njegovom lečenju i podršci pacijentima koji su ga doživeli.
O ovoj temi govorila je i Prim. dr sci. med Marjana Vukićević, specijalista neurologije, vd direktor Specijalne bolnice „Sveti Sava.“
-Oktobar je mesec borbe protiv moždanog udara. Tada, ali i u svim ostalim mesecima treba pričati o ovj temi zato što je moždani udar u Srbiji na drugom mestu uzroka smrtnosti. To je teško obolenje koje nastaje usled zapušenja krvnog suda mozga, trombom koji se nađe u krvnom sudu ili koji dođe iz srca. Bitno je da znamo kako nastaje, kako ga možemo sprečiti i da ovo više nije beznadežno obolenje, već se adekvatnom terapijom može lečiti. Smrtnost nije najgora, već invaliditet koji ostavlja. U svetu je drugi uzrok invaliditeta, dok je kod nas na prvom mestu. Samo 50 odsto preživelih može da se vrati svom pređašnjem životu, čak 20, 30 odsto zahteva tuđu negu i pomoć. A to utiče na celu porodicu i društvo.
Kada se govori o simptomima, moramo da naglasimo da se često dešava da ih sam pacijent ne prepozna, već njegova okolina.
Pre svega, poremećaj govora, neko primeti da su se pacijentu iskrivila usta, da ne može da izgovori neku reč, da ne može da prepozna šta drugi govore, tu je trnjenje u ruci i nozi, slabost u ruci i nozi, a neretko se dešava potpuna oduzetost, pa može da se dogodi da pacijent padne, pa uz to dobije i prelom kuka. Sami pacijenti nalaze obrazloženje za ove simptome u lošem spavanju, prekrštenim nogama zbog kojih je utrnula noga. A sigurno ste primetili da mi nemamo podatke u jutarnjim programima koliko je bilo moždanih udara tokom dana ili noći, a bilo bi značajno da se o tome govori – rekla je Prim. dr sci. med Marjana Vukićević, specijalista neurologije.
Po učestalosti moždanog udara, Srbija je u svetskom vrhu sa blizu 30.000 novoobolelih na milion stanovnika. Uprkos opštem uverenju da je moždani udar bolest koja pogađa stariju populaciju – oko jedne trećine moždanih udara se javlja kod osoba mlađih od 65 godina.
Atrijalna fibrilacija, stanje nepravilnog i često ubrzanog srčanog ritma, donosi pet puta veći rizik od nastanka moždanog udara u odnosu na opštu populaciju. Moždani udar uzrokovan atrijalnom fibrilacijom često dovodi do smrtnog ishoda i trajne onesposobljenosti, a primena nove oralne antikoagulantne terapije može taj rizik smanjiti čak i do 70%.
Kada se javi, moždani udar predstavlja urgentno stanje koje zahteva rano prepoznavanje simptoma moždanog udara i lečenje pacijenata u specijalizivanim Jedinicama za moždani udar.
U procesu lečenja nakon moždanog udara, važnu ulogu ima i rehabilitacioni tretman sa kojim se započinje još tokom bolničkog lečenja.