Deca čija su igrališta na otvorenom transformisana iz šljunkovitih dvorišta u mini šume ojačala su imunološki sistem u roku od mesec dana, pokazalo je najnovije istraživanje.
Naučnici veruju da je to zato što su deca na svojoj koži i u crevima razvila znatno raznovrsnije mikrobe od dece čija igrališta nisu unapređena.
Širom zapadnog sveta raste stopa autoimunih bolesti koja uključuju astmu, ekcem, dijabetes tipa 1, inflamatorne bolesti creva i multiplu sklerozu. Vodeće moguće objašnjenje ovog trenda, nazvanog higijenska hipoteza, jeste da su deca mnogo manje izložena mikrobima nego u prošlosti. To znači da je njihov imuni sistem manje izazvan i skloniji pravljenju grešaka, piše Bizlife.
Prethodne studije pokazale su statističke veze između izloženosti mikrobiološkoj raznolikosti i dobrog funkcionisanja imunološkog sistema. Ali ovo je prva studija koja je namerno promenila dečije okruženje i stoga ukazala na uzročnu vezu.
Istraživači su rekli da njihov eksperiment pokazuje da je moguće poboljšati imuni sistema relativno jednostavnim promenama u životnom okruženju dece iz urbanih područja.
U istraživanju je učestvovalo 75-oro dece u dva grada u Finskoj, što je relativno mali broj za generalizaciju.
“Ali kada smo videli rezultate, bili smo veoma iznenađeni jer su bili toliko jaki. Naša studija može otvoriti put novim preventivnim praksama za smanjenje globalne epidemije imunoloških bolesti”, rekao je Aki Sinkonen iz Finskog instituta za prirodne resurse, koji je vodio istraživanje.
Sinkonen je rekao da se slične eksperimentalne studije trenutno odvijaju i drugde, ali njihovi rezultati još uvek nisu objavljeni. Njegov tim je sada započeo istraživanje kako bi utvrdio da li davanje bebama raznolikih mikroba smanjuje nivo autoimunih bolesti.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances, a sproveo ga je veliki tim koji uključuje stručnjake za medicinu, ekologiju i urbano planiranje. Deca su imala između tri i pet godina i išla su u 10 različitih vrtića.
U četiri vrtića, travnjak sa prirodnih šumskih područja, zajedno sa patuljastim grmljem, borovnicom i mahovinom, postavljen je na prethodno ogoljenim mestima za igru. Deca su provodila u proseku 90 minuta dnevno napolju i podsticana su da se igraju sa biljkama i zemljom.
“Bilo je lako jer je zelena površina bila najuzbudljivije mesto u dvorištu”, rekao je Sinkonen. Troškovi za svako zeleno dvorište iznosili su oko 5.000 evra, manje od godišnjeg budžeta za održavanje dvorišta.
Testovi posle 28 dana pokazali su da je raznolikost mikroba na dečjoj koži za trećinu veća nego kod onih koji se još uvek igraju na površinama sa šljunkom i da je značajno povećana u crevima. Uzorci krvi pokazali su korisne promene u nizu proteina i ćelija povezanih sa imunološkim sistemom.
Istraživači su davali svoj deci svaki dan iste obroke. Naučnici nisu mogli da kontrolišu kućno okruženje, ali kažu da činjenica da je primećen značajan efekat uprkos promenljivim uslovima u kući pokazuje da je efekat šumske intervencije bio jak.