Dok je u mnogim gradovima aktuelna seča stabala, iz sela Dučalovići nadomak Čačka stiže priča o jednom tridesetdvogodišnjem mladiću koji uveliko sadi drveće koje će, kako kaže, za sve nas proizvoditi kiseonik. Stefan Drljača, odlučio je da u selu svojih predaka zasadi šumu. Jednu livadu pored svoje dedovine, sa koje „puca“ pogled na Ovčar kupio je pre tri godine, bez ideje šta bi mogao da radi na njoj.
„Razmišljao sam prvo da li voćarstvi ili neku drugu vrstu poljoprivrede, ali kako živim i radim u Beogradu shvatio sam da ne mogu time da se bavim ako nisam ovde stalno prisutan“, kaže Drljača u izjavi Multimedijalnoj novinskoj agenciji (MNA).
Česti dolasci, uživanje u prirodi naveli su ga na ideju da bi na ovom mestu mogla da poraste jedna velika šuma ispod koje bi bila smeštena neka lepa brvnara za odmor.
„Pre tri godine otac, brat i ja smo kupili prvih 150 sadnica crvenog hrasta, nakon toga smo posadili još 100. Svakog proleća i jeseni zasađujemo razne vrste drveća. Vremenom su počeli da se javljaju ljudi iz celog sveta sa željom da učestvuju u ovom našem malom projektu da doniraju sadnice ili seme, da svi zajedno doprinesemo proizvodnji kiseonika za sve nas“, naglasio je Drljača.
Kaže da kada je posadio prve sadnice, počeo je da donosi žirove i kestenje iz raznih područja gde je boravio.
„Otprilike znam za svako drvo koje sam posao, odakle je, od koga sam ga dobio, sa kime sam ga posadio. Doneo sam žir iz Dalmacije, iz manastira sa Kosova i Metohije, dobio sam od prijatelja iz Norveške, Švajcarske, Rusije, Slovenije. Sada su se javili i momci iz Kine koji bi na neki način hteli da se uključe i daju doprinos ovoj šumi“, rekao je Drljača.
Na jesen planira da zasadi još jednu, veću količinu sadnica. U šumama Srbije živi 80 odsto našeg biodiverziteta, ali se sečom drveća on iz dana u dan uništava.