Kovid 19 bio je test i za evropsku energetiku koja je pokazala izdržljivost, a cene energenata beležile pad. I srpsko energetsko tržište je stabilno, ali promena ima: prodaja naftnih derivata je u padu, a potrošnja struje u domaćinstvima raste.
Promet na benzinskim pumpama u Srbiji pao je 12 posto, ali je dva posto povećana potrošnja nafte u privredi, posebno u poljoprivredi. Vozači očekuju veća pojeftinjenja.
Od marta je cena sirove nafte sa 20 dolara po barelu došla na 40-45 dolara po barelu, cene goriva su takođe stabilne. Sada nema nikakvih promena cene sirove nafte pa nema nikakvog razloga ni za promenu cene goriva. Ali ono na šta bi trebalo u ovom trenutku možda više računa povesti to je stvaranje onih obaveznih rezervi nafte koje su zapravo garant sigurnosti snabdevanja”, navodi Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Zbog usporavanja privrede, potrošnja struje je u martu i aprilu u Evropi pala čak 15 posto, da bi se sa popuštanjem mera do avgusta, taj pad sveo na pet procenata.
“U Srbiji je totalno drugačija situacija, došlo je do pada potrošnje od dva do tri posto prevashodno zbog strukture naše industrije, ali se povećala zato u sektoru domaćinstva”, ističe Dejan Stojičevski s berze “Sepeks”.
Istovremeno, prepolovljena je berzanska, veleprodajna cena struje. To ne utiče na cenu struje za domaćinstva, ali na jeftiniju struju mogu da računaju fabrike, kompanije i ustanove koje na komercijalnoj osnovi kupuju od trgovaca.
“Ugovori, bar što se tiče električne enrgije, sklapaju se krajem godine, u ovom periodu za sledeću godinu. I tu postoji jedan prostor u kojem bi privrednici mogli, udružujući se, formirajući veće grupe na neki način, da naspram onih koji im obezbeđuju električnu energiju postignu bolje uslove”, napominje Miroslav Lutovac, savetnik za energetiku PKS-a.
Analize pokazuju da je kovid 19 ubrzao energetsku tranziciju. Struka tvrdi – planirano sedmogodišnje smanjenje proizvodnje struje iz termoelektrana i povećanje iz obnovljivih izvora, desilo se u nekoliko proteklih meseci.
“Prvi put smo povezali energetiku i zdravlje, to je prosto fenomenološki interesantno. Znate, energetika je jako vezana za zdravlje, ali ovakvu implicitnu vezanost nismo do sada imali. To je dobra vest i za Srbiju i mislim da će kompletna atmosfera u energetskom sektoru, donosioca odluka, ići u smeru toga da obnovljivi izvori sve više i više dobijaju pravo građanstva da potiskujemo ove koji emituju CO2”, ukazuje Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Ipak, dalje kretanje proizvodnje, potrošnje i cene energenata teško je predvideti, jer niko ne zna do kada će pandemija trajati.