Majstori vam nisu potrebni jedino ako znate baš sve da uradite sami, što, moramo priznati, nije čest slučaj. Većina ljudi je “osuđena” na tuđu pomoć kada je reč o renoviranju nekretnine ili raznim popravkama, piše Telegraf Biznis .
Ipak, sudeći po komentarima naših čitalaca, ali i ljudi iz okoline, iskustva sa majstorima su sve lošija iz godine u godinu. Uglavnom čujemo komentare poput: “Može im se, zato se tako i ponašaju, znaju da su deficitarni u Srbiji”. Uz ovaj argument uglavnom se neraskidivo veže i činjenica da masovna potražnja “gura” dobru naplatu usluge.
Ovo je iskustvo jedne Beograđanke, prilikom renoviranja stana koji pripada starogradnji. Kako kaže, od početka je sve išlo naopako, i uglavnom ništa “po prvobitnom dogovoru”.
– Podigla sam kredit za sređivanje stana, i uzela cifru do koje sam “ugrubo” došla s majstorima. Naravno da je taj iznos na kraju premašen, i to za nekoliko hiljada evra. To nisam uzela za zlo, jer sam i sama uvidela da ne možeš sve da predvidiš i da uvek ima nekih skrivenih troškova, ali mi je teže od toga pala saradnja s njima – započinje priču naša sagovornica.
Renoviranje traje nekoliko meseci, sam vremenski okvir je takođe premašen, i ova Beograđanka kaže da je već umorna od svega. Kako dalje navodi: “Znala sam da mene i supruga čeka veliki posao, navikla sam mnogo toga sama da završavam, ništa mi nije strano niti sporno, ali jednostavno, nije bilo moguće izbeći neke sukobe”.
– Bilo je i svetlih momenata, ali gotovo svaki majstor je imao svoje zahteve. Mrsko im je bilo da im ostavim novac da oni uzmu materijal ili da im dam novac posle, već sam za sve morala ja da “trčim” u nabavku – kaže ona i dodaje: “Ne sećam se da je tako bilo ranije, mislim da su se majstori dosta razmazili“.
S druge strane, pozitivno iskustvo ima sa jednom građevinskom firmom, koja zapošljava nekoliko vrsta radnika za razne poslove oko renoviranja i izgradnje. Kako kaže, “oni su ponudili najnižu, realnu cenu za rušenje zidova, a pritom koriste specijalne mašine za to, dok su ostali tražili minimum 800 do 1.000 evra za dva dana posla”.
– Mnogo je teško naći dobrog i poštenog radnika, a i kada nađeš nekog iole takvog, moraš dobro da otvoriš oči. Najgore mi je padalo što sam bila rastrzana između posla i kuće, i plus morala da “letim” u stan koji sređujem za svaku sitnicu. Šta god da im je zafalilo, zvali su me da dođem i donesem, s drugog kraja grada – priča ova Beograđanka za Telegraf Biznis.
Ipak, nije sve tako crno. Kaže da je imala sreće da naleti na vrsnog majstora za postavljanje pločica, koji je njenom greškom postavio pločice na pogrešnoj strani, a onda pristao da sve razbije i premesti, bez duple naplate svog rada. Samo je tražio da se kupe nove pločice.
Ali, te iste pločice su “razljutile” neke druge majstore. Kako kaže naša sagovornica, ovo nikada nije doživela.
– Nisam mogla da verujem kada sam dobila poziv od parketara. Sve je bilo dogovoreno, došli su u stan da rade, ja sam bila na poslu. Videli su da stoje dve kutije sa pločicama na podu, nisu hteli da ih pomere, okrenuli se i otišli – kaže onda i dodaje:
“To je zaista čist kompleks. Kao da bi neko namerno ostavio kutije na podu, da se oni “muče” i pomeraju ih”.
– Zvali su me da mi kažu da nisu ništa uradili, jer nisu hteli da pomeraju kutije, navodeći da to nije njihov posao. Pitali za novi termin, na šta sam im rekla da prekidamo saradnju. Sada tražim nove parketare, a valja pomenuti da su mi za posao od dva dana tražili 400 evra – zaključuje ova mlada žena.