Na sutrašnji dan, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Krstovdan, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik se još zove i Vozdviženje Časnog krsta. Obeležava se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Baš kao i na januarski Krstovdan, i za ovaj jesenji važi pravilo strogog posta. Takođe, dozvoljeno je jesti grožđae, dok je drugo voće takođe zabranjeno. Strogi post na hlebu i vodi na Krstovdan je određen zbog saosaćenja sa vojnicima koji su u ime Konstantina poginuli u borbi za slobodu, a grožđe je podsećanje na tešku ali slatku pobedu. Zato, treba pojesti malo grožđa danas, ako želite uspeh i prosperitet, i da pobeđujete narednih 12 meseci.
Na ovaj dan se po tradiciji bere bosiljak.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na ovaj dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.
Jedno od najvažnijih verovanja za sutrašnji praznik vezano je za predskazanje i vremena. U zavisnosti od toga kakvo vreme bude ujutru, saznaćemo kakva će nam biti cela naredna godina, do sledećeg jesenjeg Krstovdna
Ovako glasi verovanje:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
– Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.
– Što “ne skuva” avgust, “skuvaće” septembar.
– Kakav septembar, takav i mart.
– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.