Kardiovaskularne bolesti su, i dalje, najčešći uzrok smrti u Evropi, ali i širom sveta. Svake godine kardiovaskularne bolesti uzrokuju 3,9 miliona, odnosno 45 odsto, svih smrtnih slučajeva u Evropi, dok je broj novoobolelih na godišnjem nivou oko 11 miliona, pokazuju istraživanja.
Pušenje, konzumacija alkohola, visok nivo holesterola u krvi, nedovoljno fizičke aktivnosti, gojaznost i dalje predstavljaju glavne faktore rizika, dok statistika pokazuje da je prevencija ključna kod smanjenja broja obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, brojke pokazuju da malo odraslih učestvuje u odgovarajućim nivoima fizičke aktivnosti i da se povećava nivo gojaznosti kako kod odraslih, tako i kod dece.
– Svi faktori rizika utiču na pojavu različitih kardiovaskularnih oboljenja. Proširene vene su jedna od bolesti koja pogađa veliki deo kako naše tako i svetske populacije. Dobra vest jeste da se proširene vene mogu veoma uspešno lečiti u različitim fazama bolesti i da su recidivi izuzetno retki. Takođe, period oporavka nakon intervencije praktično ne postoji kada govorimo o neinvazivnim hirurškim pristupima – objasnio je vaskularni hirurg dr Dario Jocić i dodao da se pojava proširenih vena kod pacijenata često zanemaruje jer u prvim fazama bolesti ne dolazi do pojave tegoba.