Plata pastira na Staroj planini je 50–60.000 dinara, ali ih nema dovoljno. To je i jedan od razloga zašto se Pirotski kačkavalj, sa zaštićenim geografskim poreklom i dalje ne izvozi.
Porodica Mladenović iz pirotskog sela Temska čuva više od 100 ovaca i koza. Kažu da je najveći problem to što nema mladih na selu pa ne mogu da nađu radnike. Pastira plaćaju 50–60.000 dinara.
“Znači svu jagnjad treba da dam samo za ovčara. Meni samo ostaje mleko i vuna. Vunu niko ne kupuje jer je deset dinara kilogram, a plaćam 500 dinara šišanje ovce. Nema računice”, kaže Dragan Mladenović.
Dejan Živić, direktor Veterinarske klinike u Pirotu, ukazuje da je sve manje vlasnika koji čuvaju ovce.
“Po meni, socijalna pomoć koja se daje ljudima koji ništa ne rade trebalo bi da se preusmeri na plaćanje radnika koji bi radili u poljoprivredi i stočarstvu. Bila bi mnogo bolja situacija”, kaže Dejan Živić.
Jedini proizvođač pirotskog kačkavalja sa zaštićenim geografskim poreklom je mlekarska škola. Kačkavalj se proizvodi isključivo ručno, od mleka sa Stare planine i u korpi od leskovog pruća.
“Prerađujemo 5.000 litara mleka dnevno i možemo se pohvaliti vrhunskim kvalitetom našeg proizvoda. Ono što je još bitnije, iz naših klupa izlaze vrhunski majstori ovog zanata koji su poznati širom naše zemlje”, kaže Nenad Đorđević, direktor Mlekarske škole.
Ostale mlekare nisu zainteresovane za proizvodnju kačkavalja, a i sirovine je nedovoljno, pa u lokalnoj samoupravi smatraju da su neophodni dodatno podsticaji.
“Još nema dovoljno motivacije, što znači da je zarada za njih i dalje niska, tako da treba zajedno sa državom da razmišljamo u tom pravcu da obezbedimo neku ekstra premiju za sve stočare koji svoje mleko daju za proizvodnju proizvoda kao što je pirotski kačkavalj”, kaže Vesna Lazarević iz Gradske uprave Pirot.
Stručnjaci očekuju da će zaštitom na nivou Evropske unije, pirotski kačkavalj postići bolju cenu na tržištu, odnosno da će to pozitivno uticati na razvoj stočarstva na Staroj planini.