Upoznali su se sasvim slučajno, a to prijateljstvo bilo je sve samo ne obično.
Neobično prijateljstvo između Volta Diznija i Salvadora Dalija se razvilo krajem četrdesetih godina. Javnost je ova vest izuzetno iznenadila, godinama su se ljudi pitali – šta ova dvojica umetnika imaju zajedničko, šta ih je povezalo?
Poznato je da su zajedno napravili kratak animirani film “Sudbina” (Destino), koji je zaista najčudniji Diznijev crtać koji ćete u životu pogledati.
Upoznali su se, sasvim slučajno, na večeri jednog osnivača kompanije “Worner Brothers” 1945. godine. Mediji su se kasnije šalili da je Duško Duguško upoznao Dalija i Diznija. Počeli su da pričaju o zajedničkim hobijima, umetnosti, prijateljima, pecanju, a već to veče su odlučili da sarađuju na novom projektu.
Nadrealisti Andreu Bretonu je Dali u pismu objasnio da se susreo sa jednim od najvećih američkih nadrealista – Voltom Diznijem. Kasnije ga je zvao “svojim dragim prijateljem”, i u pismima zabeležio da nije mogao oka da sklopi te noći kada su se upoznali.
Ubrzo su ova dva prijatelja započinju rad na filmu “Sudbina”. Reč je o tragičnoj priči o grčkom bogu vremena Hronosu, koji se zaljubljuje u jednu smrticu. Film prikazuje njihovu potragu za ljubavlju, ali i ljubav koja se ne može desiti.
Velike razlike između njihovih umetničkih stilova možemo da vidimo u njihovom opisu suštine filma “Sudbina”. Za Diznija je to “jednostvna priča o zaljubljenom paru”, dok za Dalija film predstavlja “magičnu izložbu života u lavirintu vremena”.
Film je, međutim, ugledao svetlost dana tek 2003. godine. Dali i Dizni nisu film završili zbog loše finansijske situacije studija tokom i nakon Drugog Svetskog rata. Voltov nećak Roj je film pronašao dok je pripremao film “Fantazija”. Više od 20 animatora se vratilo da radi na projektu, pokušavali su da dešifruju beleške i slike poznatih umetnika, kao i memoare Gale Dali kako bi završili film – i uspeli su.