Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra (11. septembar) obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Ovaj praznik u našem narodu poznat je i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek i izuzetno se poštuje.
Ovaj dan kada je Krstitelj stradao vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. U našem narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika, koji se posebno poštuju. Izbegava se bilo kakav rad, kako napolju, tako i unutar kuće. Na današnji dan cela porodica posti, a narod se okuplja u hramovima na liturgiji.
Rasprostranjeno je verovanje da se na ovaj dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Iz istog razloga ne treba uzimati nož u ruke. Veruje se, da na ovaj praznik, ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne, a vernici se ne vesele i ne slave. U nekim krajevima vodi se računa da zbog napretka dece, mališani nikako na ovaj dan ne jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje.
Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade. Irod Antipa, sin Iroda Starijeg, koji je ubio novorođenčad vitlejemsku u vreme rođenja Isusa Hrista, bio je vladar Galileje i Pereje u vreme propovedi Isusa Hrista i Jovana Krstitelja. Irod je bio oženjen ćerkom arapskog kneza Arete.
Irod je terao svoju zakonitu ženu i uzeo sebi za ljubavnicu Irodijadu, ženu svog brata Filipa, koji je još bio u životu. Protiv ovog bezakonja ustao je Jovan Krstitelj i pred svima napao Iroda i Irodijadu. Vladar nije dozvoljavao da iko govori protiv njega, Sveti Jovan se ubrzo našao u tamnici. Za vreme jedne zabave u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj, pred gostima je igrala Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova.
Pijani Irod, zanesen vatrenim plesom, obećao je igračici da će joj dati šta god da traži, a ona je, na nagovor majke, zatražila glavu Jovana Krsitelja na tacni. Irod je naredio da se Jovan Krstitelj poseče u tamnici i njegova glava donesena je na tanjiru. Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.
Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, odnosno uoči Uskrsa. Međutim, praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.