Svaki šesti srednjoškolac je probao ili koristi drogu, a istraživanja, takođe, pokazuju da se granica prvog kontakta sa narkoticima pomera i da deca već sa 12 godina imaju iskustvo sa psihoaktivnim supstancama.
Ovi podaci dobijeni su iz Instituta za javno zdravlje Batut.
– Na osnovu reprezentativnih istraživanja dobijeni su podaci koji govore da se, nažalost, sve više pomera granica kontakta sa psihoaktivnim supstancama i da je ona negde oko 12 godina. U periodu od 15. do 16. godine, to negde raste, tako da imamo podatke da je negde 2,5 odsto učenika iz osnovnih i srednjih škola bilo u nekom vidu kontakta sa drogama. Naravno taj broj se povećava i već u srednjoj školi taj broj raste preko 16 odsto – izjavila je za RTV Kraljevo prim. dr Dragana Tendjera Milićević iz Instituta za javno zdravlje Kraljevo.
Postavlja se pitanje koji je uzrok da deca probaju drogu. Kako kaže sagovornica, istraživanja pokazuju da je izvor narkomanije ipak porodica.
Kada su pitali šta su uzroci, na to pitanje većina je odgovorila, i oni koji su zavisnici i oni sa “druge strane” da su negde roditelji problem. Ja ističem tu ulogu roditelja, porodice, od najranijeg detinjstva. Greška se napravi kod nedostatka vremena za aktivno bavljenje decom. Porodica na izgled može da bude funkcionalna, roditelji su prisutni, i otac i majka, ali da ona ne funkcioniše u smislu nema protoka ni emocija među decom. Takva deca se prosto rečeno ne snalaze kroz život – zaključila je prim. dr Dragana Tendjera Milićević iz Instituta za javno zdravlje Kraljevo.
Jovica Oluški rođen je 1971. godine u Sremskoj Mitrovici, ali se već sa dve godine sa porodicom preselio u Novi Sad, na Liman, u Balzakovu ulicu. Po zanimanju je moler-farbar i danas se time i bavi. Ima suprugu i troje dece, a svoje slobodno vreme posvećuje edukacijama omladine o narkomaniji.
Kao dete, Jovica Oluški osećao se zanemarenim i nedovoljno voljenim. U pubertetskom periodu izlaz iz stanja napetosti potražio je u zagrljaju droge. Kada narkomanija zakuca na vrata, tada normalan život prestaje, što je shvatio godinama posle i učinio sve da izađe iz tog pakla. Danas se trudi da mladim generacijama predoči kakve sve opasnosti nosi ova vrsta zavisnosti, ali i skrene pažnju roditeljima na razloge ulaska dece u istu, piše Moj Novi Sad.
– Moj otac je bio trgovački putnik, stalno je radio i dosta bio odsutan. Majka je bila zauzeta svojim poslom i održavanjem domaćinstva. Imam stariju sestru, a meni su, kao mlađem, nekako sve opraštali i puštali me. Nisam imao kontrolu, koje je trebalo da bude. U školi nisam bio bajan. Bio sam zbunjen. Imao sam gomilu pitanja, a nisam imao koga da pitam, pa sam rano naučio da ne postavljam pitanja. Sada znam da to nije bilo dobro. Oca sam doživeo kao problematičnu figuru, nije bio tu, a i kad je bio, nije mi davao dovoljno pažnje. Nije on to radio namerno, bio je emocionalno nezreo. Dok god sam mu zamerao, ja sam imao problem, pa sam morao da raščistim s tim, da mu na neki način oprostim i da zatvorim ta vrata, ali tek mnogo godina kasnije – ispričao je Oluški.
Stalno sam se loše osećao. Tražio sam izlaz iz tog osećanja nevoljenosti, odbačenosti. Negde sa 14 godina krenuo sam da izlazim, pijem pivo, pušim. Uhvatio sam se sa nekim starijim društvom koje je konzumiralo marihuanu i tu sam i ja krenuo. Pri toj promeni svesti nisam osećao bol koji sam stalno osećao. Kad sam uzeo marihuanu, opustio bih se od stalnog osećaja napetosti. Posle nekoliko godina, marihuana mi nije bila dovoljna, pa sam prešao na trodone, LSD, heroin i sve i svašta. Od nas šestoro iz tog društva, koji smo krenuli sa marihuanom, jedan se izvukao, dvoje su mrtvi, dvoje su na metadonu. Trodon je devedesetih bio u slobodnoj prodaji i time lako dostupan – kazao je sagovornik.