Udruženje pedijatara Srbije ocenilo je da je odluka o polasku đaka u školu ispravna i da korist pohađanja nastave višestruko prevazilazi rizike epidemije. Irena Korićanac, psiholog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, istakla je za RTS da je svaki dodatni dan u školi proveden zapravo jedna mala pobeda za nas, kao i da je važno da ne dođemo ponovo u situaciju da se deca vrate kući.
Odluku Udruženja pedijatara o polasku đaka u školu podržava i Irena Korićanac ocenivši za Jutarnji program da se u ovom trenutku epidemiološka situacija smirila i da je svaki dodatni dan u školi proveden zapravo jedna mala pobeda za nas.
Deca su inače rezilijentni, oni se dobro prilagođavaju na različite situacije. Bilo im je izuzetno dosadno, govorili su da nemaju šta da rade, a dosada je, mi to znamo, neprijatelj duše”, navodi psiholog.
I u tom smislu nedostajali su im i nastavnici i drugari i rutina obaveze. Mnogi đaci su joj govorili da ne mogu da veruju da im stvarno nedostaju i domaći i da uče.
Istakla je da zato što je sve to dugo trajalo i važno da su se vratili u školu i da to bude što duže da ne dođemo u situaciju da se ponovo vrate kući.
Korićanac navodi da se roditelji teže prilagođavaju što je, kako kaže, i normalno jer je njihova odgovornost da donesu jednu takvu odluku i veća, deca ne shvataju rizik i ne treba ni da shvate do kraja da ih previše ne uplašimo.
“Dok roditelji znaju šta se dešava i u tom smislu pored svih težina izazova koje roditeljstvo ima, oni su sad u situaciji da donose odluku o tome da li dete krene u školu i da brinu o tome da li su ih naučili da stave maskice, da drže distance i kako obezbediti da mala deca ne zagrle jedni druge kad se vide posle tako dugog vremena”, objašnjava psiholog.
Govoreći o važnosti obrazovanja i značaju da se sistematski usvajaju određene veštine u određenim uzrastima kroz programe koji su tako propisani, istakla je da se te veštine i znanja nadograđuju jedni na druge. Tako da se deca u školi intelektualno razvijaju, razvijaju se njihovi kapaciteti i potencijali.
Ali ne samo to škola je važna zato što se tamo oni i socijalizuju, usvajaju socijalne emotivne psihološke različite veštine neophodne za život. Međuljudske odnose, socijalizaciju, boravak s vršnjacima, jer to vuče razvoj na jedan drugi način nego kada odrasta sa bakom i dekom i roditeljima i ono se suočava u školi da u nekim drugim porodicama postoje neka druga pravila”, naglasila je Korićanac.
Istakla je i da je benefit odlaska u školu višestruk kako za pojedinca i porodicu i razvoj potencijala deteta tako i za razvoj društva.
Dodaje i da je treća stvar, veoma važna koju UN izdvajaju, da se razlike između dece se poništavaju u školi, jer nemaju sva deca kod kuće iste kapacitete i roditelje i bake, deke i druge koji mogu da ih uče i da ih guraju napred kroz život.
“U školi su sva deca na istom dobijaju dobijaju šansu i tako se ravnopravnost u društvu poboljšava”, precizirala je ona.
Upozorila je da bi trebalo da nas brinu srednjoškolci, jer su, kako je naglasila, ipak oni generacija koja je najviše izgubila ovih šest meseci, na neki način im je ukradena mladost, korona im krade jedan deo kada treba da budu aktivni da budu napolju.
“Sa druge strane, 90 posto i više srednjoškolaca poštuje te mere i samo imaju potrebu i to treba razumeti da se druže da se povezuju. Za njih je ekstremno važno da budu u kontaktu sa svojim vršnjacima, jer u druženju s njima uče da se odvoje od porodice, da stvaraju sopstvenu ličnost, da se razvijaju i za njih je to suštinski važno”, smatra Korićanac.
Savetuje i da im s puno razumevanja strpeljenja i ljubavi im skrenuti pažnju, samo ne stalnim kritika.