Žal za nečim je jedna od najčešćih negativnih emocija koja zaokuplja ljude, što dokazuje i klinička praksa. Većina ljudi žali za nečim ili se kaje zbog nečega – voleli bi da vrate vreme unazad, voleli bi da su im se u životu dogodile neke bolje stvari – ili razmišljaju u stilu „šta bi bilo da je bilo“.
Niste imali priliku da se sa nekim oprostite? Predugo ste ostali u lošoj vezi? Niste ostali u vezi sa pravom/pravim? Zaglavili ste na lošem radnom mestu ili pogrešno uložili novac?
Ili ste previše vremena poklonili drugima i trudili se da budete voljeni? Ili žalite za svojom nekadašnjom figurom, izgledom, težinom?
Kolumnistkinja portala Medijum, klinički psiholog Karen Nima, želela je da istraži za čim ljudi najviše žale kad dođu u neke godine – kada nisu više mladi, ali još uvek imaju vremena da nešto učine. Anketirala je oko 50 ljudi starosti od 35 do 60 godina i postavila im samo jedno pitanje: Za čim najviše žalite?
Očekivala je uobičajene odgovore tipa, ne provodim dovoljno vremena sa voljenima, odabrao sam pogrešan posao, ili žal zbog novca (što su nepromišljeno trošili ili što nisu dovoljno štedeli), žaljenje zbog lošeg korišćenja vremena, zbog toga što su nekog povredili ili zato što su se loše poneli prema nekome.
Bilo je i takvih odgovora, ali je Nima bila iznenađena brojem velikih, bolnih žaljenja koja su ispitane toliko ophrvala da su u nekim slučajevima gotovo oblikovali njihov život i zbog kojih bi još uvek mogli čak, i da zaplaču, kao i zapanjujućom dozom samooptuživanja.
Među najčešćim stvarima zbog kojih su se ispitani kajali ili za kojima su žalili izdvojilo se osam najčešćih odgovora.
Žaljenja vezana za smrt najdublje pogađaju ljude. To uključuje žal što nisu bili uz blisku osobu kada je umrla; nisu uspeli da spreče prijatelja da izvrši samoubistvo ili su se posvađali sa ocem neposredno pred njegovu smrt.
Nekoliko ispitanika je žalilo što se nisu više trudili da poboljšaju ili poprave odnose sa nekim dok su još imali prilike. Ili što nisu provodili više vremena sa nekim koga su voleli. Ova vrsta žaljenja se dugo zadržava na površini i stalno uznemirava. Ona su ih naterala da postanu svesniji koliko je važno negovati odnose sa bliskim ljudima. Ljudi žale što su krili svoja osećanja (ili su ih potpuno sahranjivali), potiskivali su svoje potrebe i želje i previše se trudili da udovolje drugima – ili su propustili mogućnosti koje su im se pružale. Strah ili „nedostatak samopouzdanja“, naterali su ih da žale za stvarima koje NIKADA nisu uradili – nisu rizikovali, nisu probali nešto drugo, nisu imali više ljubavnih veza, nisu izabrali drugačiju karijeru, nisu više putovali.
Čvrsto držanje za sigunost; igranje na „sigurno“, izbegavanje rizika i osećaj pritiska odgovornosti zbog dece, partnera, hipoteke, roditeljstva, duga, pritiska na poslu – a više nema vremena za promenu.
Žal zbog predugog ostanka na poslu koji su mrzeli ili im je dosadio, kao i ostanka u nezadovoljavajućoj (čak i otrovnoj) vezi gotovo da je uobičajen kod mnogih. Kao i žal što su voleli pogrešnu osobu koja im je slomila srce.
Žaljenje zbog načina trošenja novca su imali gotovo svi ispitani. Čak i oni koji su imali dosta novca, žalili su zbog načina na koji su ga trošili – ili kako ga nisu potrošili. Ispada da nas osim bola zbog gubitka bližnjih, novac najviše brine. Mnogi žale što nisu imali više odlučnosti i discipline da se više obrazuju ili pak, što nisu izabrali poziv koji im leži na srcu, već onaj za koji su mislili da će im doneti sigurnost. U svim slučajevima ljudi su zbog ovoga žalili zato što im se ne dopada ono što trenutno rade, ali nisu znali kako to da promene (ili su mislili da je suviše rizično da probaju).
Ova vrsta žaljenja najčešće se odnosila na stvari koje su bile van njihove kontrole. Kao nemogućnost da imaju dete. Nepronalaženje životnog partnera. Ili zato što ih je odbacila osoba koju su voleli. Ili što su prekinuli odličnu vezu. Nekoliko ispitanih je izrazilo žaljenje što su stupili u brak ili stovili porodicu previše mladi i zato ostali uskraćeni za željenu karijeru.
Ovde se na spisku našao žal zbog toga što su povredili druge (partnera, prijatelja, roditelje), zbog zloupotrebe alkohola i droga, zbog previše veza sa pogrešnim ljudima. Jedna osoba je priznala da je nasilnik, drugi su priznali da su narcisoidni, ili glupi, ili naivni, ili neiskusni, ili odbojni, ili nesposobni da se izvine. Žal zbog stvari koje ih teraju da se stide, stvari u kojima bi svi trebalo da budu bolji u srednjim godinama, ali nisu.