Skočilo interesovanje za spavanjem pod vedrim nebom, da li je kampovanje “turizam za sirotinju”

Pandemija je izmenila turističke navike u celom svetu, a svet je prosto poludeo za kamp kućicama, šatorima, vrećema za spavanje i prirodom. Samo u Nemačkoj, glavnom evropskom tržištu, u maju je registrovano više od 10.000 novih kampera što je rast od 32 odsto u odnosu na prošlu godinu. Kamping turizam je i velika šansa Srbije, a ove godine povećano je interesovanje za “spavanje pod vedrim nebom”. Šta Srbiji nedostaje kako bi kamping turizam zaživeo?

Predsednik Kamping asocijacije Srbije Vladimir Đumić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da je u Srbiji povećano interesovanje za “spavanje pod vedrim nebom”, kao i da je pandemija uticala na to.

“Negde svest ljudi se podigla po pitanju potrebe da se ide u prirodu i da se malo vratimo onome što je sastavni deo nas, a to je priroda”, ističe Đumić.

U velikim evropskim zemljama kamping turizam predstavlja više od 25 odsto ukupnog turističkog prometa. Za Srbiju važi da ima potencijala, ali da je kamping turizam naša neiskorišćena šansa. Đumić ističe da se potencijal za kamping turizam u Srbiji ne koristi dovoljno.

“Daleko smo od tih 25 odsto, nažalost, iako imamo potencijal možda veći nego čitava ostala zapadna Evropa. Sve zemlje bivše Jugoslavije gotovo da su savršena destinacija za kamping i Evropljani i evropski kamperi to vole. Domaći kamperi su počeli da shvataju prednosti i mogućnosti da možete da kampujete na predivnoj obali neke reke, a imamo ih toliko lepih, nekih jezera koja su fanatastična”, rekao je Đumić.

“Sve se svodi na to je to vrhunski užitak, vrhunski doživljaj, povratak i sebi, pre svega, kvalitetno druženje sa prijateljima, porodicom i decom koja to potpuno obožavaju i na kraju krajeva – to je jedan način života”, poručuje Đumić.

Na pitanje šta Srbiji nedostaje da kamping turizam zaživi, Đumić kaže da ne postoji dovoljna razvijena svest kod onih koji donose odluke kuda će se i u kom pravcu razvijati turizam.

“Nismo iskoristili ni taj tranzitni karakter Srbije, da imamo tranzitne kampove i da nam ljudi ne spavaju po benzinskim stanicama nego po uređenim kampovima i da to neko naplaćuje, uređuje i sređuje. Prosto nemamo ni u banjama kampove. Jedini kamp u okviru nacionalnog parka je kamp na Fruškoj gori, dok ostali nacionalni parkovi nemaju kampove”, navodi Đumić.

Ukazao je da to dovodi do toga da se kampuje divlje i da ima dosta neodgovornih turista koji ostavljaju smeće za sobom, a to smeće kiša ili vetar donesu do jezera.

“Dolazimo u situaciju da zbog neuređenog sektora imamo još jedan problem više da uništavamo ono što bismo ustavri trebali da iskoristimo”, rekao je Đumić.

Objasnio je da bi Srbija mogla da na ruti do Turske ili Grčke postavi kamping parkirališta ili kampirališta.

“To je jedna podvrsta nešto nižeg ranga nego što je kamp. Potrebno je zadovoljiti minimalne tehničke uslove i omogućiti da se vozila na putu do Grčke, Bugarske ili Turske zaustavljaju, prenoće i to plate nekom našem domaćem vlasniku”, rekao je Đumić i dodao da će taj domaćin onda njima da ponudi voće, povrće, vruć hleb, sir, kajmak i tako se šire razvija turizam.

U 2018. Hrvatska je imala 17 miliona kamping noćenja, u našoj zemlji je boravilo svega 17.000 kampera. Srbija ima 40 kampova i oni jesu na evropskoj mapi kampova.

“Imamo dunavskih 588 kilometara, na levoj i desnoj obali. To je jedan potencijal koji da Nemačka ima imali bi 45 odsto udela kampinga u ukupnom turizmu”, dodao je Đumić.

Ukazao je da se sa Hrvatskom ne treba porediti, jer je Jadransko more i veliki broj malih porodičnih kampova nešto što je teško dostići.

“Veća je mnogo pažnja i popularnost za takvim kampovima mada je sve češće u proteklih par godina da kamperi traže sve manje kampove gde mogu da se odmore, bez zvučnog i svetlosnog zagađenja uz neki privatni ambijent i manje gužve, gde se ne čeka na tuš i toalet, gde ne postoji žagor ljudi”, navodi Đumić.

Ukazao je da u Hrvatskoj često slučaj da imaju kamping naselja od po 1.000 kaping jedinica i do 10.000 gostiju i to je industrijski turizam.

“Mi to ne želimo i mislim da je Srbija upravo kontra, da kroz veliki broj manjih kampova koji su vezani za seoska domaćinstva i taj ruralni turizam koji je nama jak možemo da dobijemo jedan proizvod koji niko nema”, istakao je Đumić.

Na pitanje koliko je kampovanje skupo, Đumić kaže da je zabluda da je kampovanje “turizam za sirotinju”.

“Ako posedujete šator vi možete da prođete solidno, jefitnije u odnosu na neki drugi oblik smešataja, ali ako imate kamp prikolicu ili kamper vi tu plaćete neku cenu koju plaćete i u nekom smešataju u nekom sesokom domaćinstvu ili nekoj kući

Ukazao je da nije suština u poređenju, jer to nisu isti gosti.

“Oni koji idu u kampove oni neće ići u hotele, hostele, motele ili pansione. To je potpuno nova ciljna grupa kojoj se mi nedovoljno obraćamo i koja troši na dnevnom nivou na vanpansionskoj potrošnji solidan novac, koja kupuju namirnice kada vide da su kvalitetne, a kod nas su i dalje takve”, zaključio je Đumić.

#kampovanje, #odmor, #turizam

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.