“Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje svoj eksperimentalni program. Danas gledate našu prvu emisiju. Za vreme Beogradskog sajma imaćete prilike da redovno pratite emisije našeg probnog programa. Program ćemo emitovati od 20 časova do 23 časa”. Tim rečima je počelo, 23. avgusta 1958. godine, emitovanje televizijskog programa u Srbiji.
Na današnji dan davne 1958. počelo je emitovanje programa iz studija na Sajmu.
Otvaranje Televizije Beograd najavila je spikerka Radio Beograda Olivera Živković, a potom je Olga Nađ najavila emisije koje će se emitovati u okviru programa.
Tog prvog dana, emitovali smo skoro sve televizijske žanrove, od direktnog prenosa otvaranja Sajma tehnike, preko filma i, na samom kraju, drame.
Zablistao je i prvi televizijski dnevnik sa večitim mladićem naše televizije Mićom Orlovićem.
Tog dana je na “zadatku” bilo oko 150 ljudi, jedna reportažna kola sa tri kamere i četiri filmske kamere od kojih nijedna nije bila tonska.
Signal za sliku emitovan je iz studija na Sajmu u Beogradu, jedinom objektu u većem delu Evrope tada namenski građenom za televizijsku stanicu.
U to vreme Televizija Beograd imala je tročasovni program. Snimci iz sveta stizali su dan kasnije na filmskim trakama, vozom ili avionom.
U prvo vreme program se emitovao uživo, iz studija, ili posredstvom reportažnih kola sa mesta događaja. Televizija Beograd potom nabavlja magnetoskope i tonske filmske kamere, i postepeno se potiskuje isključivo “živa televizija”, a preovlađuju emisije snimljene na traci.
Na javnim mestima u Beogradu je tada bilo svega 80 televizora i samo 36 u stanovima. Ljudi su bili fascinirani.
Narednih godina broj domaćinstava u kojima je televizor zauzeo počasno mesto u kući rastao je neverovatnom progresijom.
Mnogo toga se u tehničkom i tehnološkom smislu promenilo, ali suština je ostajala ista – biti prvi i tačno informisati gledaoce, ali ih i zabaviti i edukovati.